У току врелих дана са повећаним УВ зрачењем посебно је потребно обратити пажњу на начин чувања лекова и на ризик од развоја фотосензитивних реакција. Из тог разлога је потребно потражити савет фармацеута када се ради о примени терапије у условима топлотног таласа.
Топлотни талас се дефинише као „метеоролошка појава коју карактеришу повишене температуре атмосферског ваздуха са вредностима изнад 32 степена Целзијуса у трајању од три и више узастопних дана, а што је често пропраћено и повећањем процента релативне влажности ваздуха и смањењем брзине струјања ваздуха, који додатно оптерећују систем терморегулације организма.
– Већина лекова се чува на температури 25-30 степени, што се може обезбедити у просторији која има расхладни уређај или чувањем на тамном, сувом месту удаљеном од извора светлости и топлоте. Чување у фрижидеру лекова којима то није опсег складиштења се не препоручује – објашњава Татјана Жунић, магистра фармације Фармацеутске коморе Србије.
Ови дани су такође праћени и повећаним УВ зрачењем. Услед климатских промена суочавамо се са све чешћим и дужим топлотним таласима.
У ситуацијама у којима морају да се користе лекови за које је познато да имају потенцијал за настанак реакција фотосензитивности, потребно посветити максималну пажњу мерама заштите од УВ зрачења, додала је Жунић.
Опрезно са лековима који утичу на терморегулацију и знојење
У оквиру својих делатност у области јавног здравља у Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, заједно са локланим институтима и заводима за јавно здравље дају препоруке које се тичу климе и здравља и оне се могу наћи на њиховим сајтовима.
Те препоруке су општог типа и односе се на савете и превентиве мере здравствених проблема узрокованих излагањем високим температурама. У групи посебно осетљивих за развој ових здравствених проблема наводе се и особе које користе одређене лекове. Али, који су то лекови?
– Пре свега то су сви лекови који утичу на физиолошке механизме одбране од прекомерне топлоте. Највећи потенцијал да утичу на повећање ризика од проблема услед прекомерне врућине имају лекови који утичу на терморегулацију (антипсихотици, антихолинергици). У тој групи су и они лекови који утичу на знојење (трициклични антидепресиви, типични и атипични антипсихотици и антихолинергици смањују знојење и тиме отежавају хлађење тела, док инхибитори преузимања серотонина и норадреналина повећавају знојење) – објашњава Жунић.
Не прилагођавајте дозе без савета лекара
Такође, на списку се налазе и лекови који могу смањити осећај жеђи (диуретици, АЦЕ инхибитори, блокатори ангиотензинских рецептора).
– Приликом издавања ових лекова потребно је скренути пажању на опште мере заштите од топлоте, избегавање изласка у временском периоду највиших температура, адекватна хидратација, одговарајућа одећа, док је за евентуалну промене у дозирању и избору лека задужен лекар. Самоиницијативну промену дозног режима у условима топлотног таласа, без договора са лекаром, треба обесхрабрити – истиче Жунић.
Фото: Pixabay
