Вучић је рекао да се већ десет година, 3. или 4. августа, обележава Дан сећања на све страдале и прогнане у „Олуји“ и да је за то време Србија успела целом свету да каже шта о томе мисли и осећа.
„Пре само месец и нешто дана покушали су да нас унизе, да нас ни не обавесте, да усвоје резолуцију о једном малом, слободарском и најстрадалнијем народу, без икакве сумње, историјске чињенице о томе говоре, и да баш тај народ прогласе за геноцидни народ. Они кажу, не, не – то је због индивидуалних злочина, нигде ни једне индивидуе, нигде се нико не помиње, не, хтели су да нам ставе жиг и печат геноцидног народа“, рекао је Вучић.
Он је навео да пре 12 година политичари из Србије нису смели ни да кажу – па није то баш сасвим тако, него би ишли по амбасадама, правдали би се, говорили, не брините, нећемо да обележимо ништа, нећемо да се замеримо никог.
„А ми смо се у Уједињеним нацијама, пред целим светом, супротставили најмоћнијим силама света и рекли, доста је било, доста је било притиска на српски народ и прогона најстрадалнијег народа на Балкану. И дигли смо глас у име свих слободарских земаља и народа на свету и показали како једна мала земља може да их победи“, рекао је Вучић.
Он је подсетио да за ту резолуцију нису сви гласали и да је то зато што људи хоће да мењају свет, зато што људи неће да буду више слуге.
„А ми Срби никада никоме нисмо хтели да служимо. Имали смо неке који су мислили да у томе што служе другима је спас. Ми данас знамо да нема спаса ако служите другима. Служимо свом народу, својој земљи и никада се то више неће променити у нашој Србији“, рекао је Вучић.
Он је подсетио да се већ десет година, без изузетка, обележава трагедија и додао да је захвалан председнику Републике Српске Милораду Додику, али и свима који су и са њим радили на томе.
„Почетак августа, то су дани наше туге, нашег сећања, наше муке, због изгубљених људи, њихових кућа, огњишта, због изгубљене деце коју никада да вратимо нећемо моћи. Али то су и дани поноса, јер они који нас нападају, они који се радују, како кажу, својој великој победи, никада неће моћи да разумеју да није победа када акцију водите на тенку, а на њему амерички амбасадор, а суочавате се са женама, децом и старцима на трактору“, рекао је он.
Како је рекао, они не разумеју да је трактор именица мученика.
„Трактор је именица дивних и поштених људи који су били приморани своја огњишта да напусте. Нисте баш тако храбри и нисте баш ни сами тај злочин спроводили. Помагали су вам ови велики и најмоћнији. И знате шта смо урадили за тих десет година? Успели смо да урадимо то да данас смемо целом свету у лице да кажемо шта мислимо“, рекао је Вучић.
Додик: Србе у Српској и ван ње интересује само снажна и моћна Србија
Српски народ у Републици Српској и ван ње искључиво интересује само снажна и моћна Србија, јер без тога смо у јадној позицији и зато то нико нема право да нам оспори, поручио је Додик.
Додик је рекао да вечерас обележавамо 29 година од погрома Срба у Хрватској, али да, истакао је, верује би то било заборављено да није било једног човека који је то покренуо пре 10 година.
„То је био управо председник Србије Александар Вучић, који је покренуо пре 10 година да заједнички обележавамо управо ово страдање“, рекао је Додик поздрављен громогласним аплаузом.
Сећа се, каже, тога од пре 10 година када је Вучић предложио да заједнички обележавамо датуме из наше прошлости, који су најчешће датуми нашег страдања.
„И данас овде осетим понос, поред туге која је вечна због страдања нашег народа у колонама, јамама… Треба рећи да је пражњење Републике Српске Крајине на простору данашње Хрватске био део континуитета, како се говорило, да Србе једну трећину треба побити, једну раселити и једну покатоличити“, навео је Додик.
Највећи егзодус Срба у Европи после Другог светског рата
Војно полицијска акција „Олуја“ у Србији је означена као злочиначка и обележава се са пијететом на жртве овог злочина, док је она у Хрватској проглашена ослободилачком и обележава се као Дан победе и домовинске независности.
Био је то највећи егзодус Срба у Европи после Другог светског рата, а међу погинулима, односно убијенима, 65 процената су били цивили, од којих је готово три четвртине било старије од 60 година. Готово трећина, 29 одсто убијених, биле су женске особе, већином старице.
Војно полицијска акција „Олуја“ почела је у зору 4. августа и трајала је до 7. августа 1995. Операције су касније настављене и током септембра, на простору БиХ, односно Републике Српске.
Агресија је започела жестоким дејствима на простор тадашње Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију.
Простор Републике Српске Крајине који је нападнут налазио се притом под заштитом ОУН-а, као сектори „Југ“ и „Север“, по Венсовом плану из 1991. Простор Барање, Источне Славоније и Западног Срема по истом плану био је сектор „Исток“ ОУН.
Хрватски врх је одлуку о агресији на РСК, односно почетку операције „Олуја“ донео 31. јула 1995, током састанка на Брионима, у резиденцијалном објекту који је користио Јосип Броз Тито.
Према Брионским транскрипатима записника са тог састанка, Фрањо Туђман, ратни председник Хрватске, прецизно је изрекао шта је основни циљ, нагласивши: „Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану“. Говорио је о одстрањивању „реметилачког фактора“ коментаришући притом да је реч о „страном, повијесно одвојеном“ елементу, који ће, како је навео, довести до неопходне, позитивне, етничке хомогенизације. Поручио је да притом треба ширити причу да ће свима бити загарантована грађанска права.
Извор: Танјуг, Владимир Шпорчић
