Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић саопштила је да је Влада данас усвојила Интегрисани национални енергетски и климатски план Републике Србије за период до 2030. године са пројекцијама до 2050. године.
Ђедовић Хандановић је објаснила да тиме отпочиње нова етапа у развоју енергетског сектора Србије, која треба да допринесе већој сигурности снабдевања, уз повећање учешћа чистих извора енергије и већу заштиту животне средине.
Усвајањем овог плана, како је указала, Србија добија стратешки документ који је усклађен са визијом Европе у погледу декарбонизације енергетског сектора, а који представља својеврсну „мапу путаˮ Србије у енергетској транзицији.
Према њеним речима, овај план прилагођен је карактеристикама нашег енергетског сектора и императиву да у сваком тренутку наши грађани и привреда могу да рачунају на сигурно снабдевање.
Интегрисани план ставља тежиште на улагања у обновљиве изворе енергије, где око 3,5 гигавата нових електрана на енергију сунца и ветра треба да буде на мрежи до 2030, што значи да ће се скоро сваки други мегават-сат произведене електричне енергије обезбеђивати из чистих извора, навела је министарка.
Она је прецизирала да мере предвиђене овим планом укључују, између осталог, интензивна улагања у повећање енергетске ефикасности у свим секторима, веће коришћење обновљивих извора енергије за грејање и хлађење и постепену електрификацију саобраћаја.
Примена мера из Интегрисаног плана, како је нагласила, треба да омогући остварење главног циља у борби против климатских промена, а то је смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште за 40,3 одсто у односу на 1990. годину.
Ђедовић Ханданвић је подвукла да је доношењем овог амбициозног, али остварљивог плана за енергетску транзицију, Србија показала спремност да, с једне стране, ради на повећању сопствене енергетске сигурности и независности, a сa друге на испуњењу својих међународних обавеза у погледу остваривања глобалне климатске агенде.
Ово је важан стратешки документ за усаглашавање са захтевима Европске уније и укључује циљ спајања тржишта електричне енергије са јединственим тржиштем ЕУ, предочила је Ђедовић Хандановић и додала да Србија дели визију Европе у области енергетике, остварујући је у складу са нашим степеном развоја и ресурсима којима располажемо.
Интегрисани национални енергетски и климатски план је кључни стратешки документ којим се дефинишу стратешки циљеви и динамика њиховог остваривања у процесу енергетске транзиције.
Политике и мере за остваривање циљева овог плана груписане су у пет кључних димензија: декарбонизација, енергетска ефикасност, енергетска сигурност, унутрашње енергетско тржиште и истраживање, иновације и конкурентност.
Фото: Емилија Јовановић
