У последња 24 сата имали смо мало мањи број прегледа и пријема пацијената, што је релативно добра вест јер указује да су људи почели да слушају савете лекара, односно да бораве у расхлађеним просторијама, пију доста течности и излазе напоље само када морају, изјавио је данас кардиолог у Ургентном центру Србије др Предраг Митровић.
„Савети лекара су изгледа коначно уродили плодом, јер када је почео период високих температура, људи нису баш поштовали савете како да се понашају и био је значајно повећан број прегледа и хоспитализација“, рекао је он за Танјуг.
Додао је да је смањењу броја прегледа и пријема свакако допринела и чињеница да је почела ударна сезона годишњих одмора и да су многи Београђани отпутовали.
Према његовим речима због израженог топлотног таласа на удару је здравље пре свега хроничних болесника, кардиоваскуларних, ендокринолошких, гастроентеролошких, јер све од чега се лече сада може да се поремети.
„Осим хроничних болесника најугроженија је старија популација, као и они болесници који до сада нису имали неке болести. Саду су у порасту новооткривени болесници, а то су углавном људи од 45 година па навише који имају прве манифестације неке болести, које се раније, када је клима била другачија, нису испољавале“, истакао је Митровић.
Указао је да су старије особе најугроженије и када је реч о срцу, јер се дешавају варијације крвног притиска, пошто се на топлоти крвни судови шире па долази до снижавања крвног притиска, а због одређених напора и наглих излазака из топлог у хладно и обрнуто, може доћи и до грчења крвних судова и скока притиска.
Тиме се, према речима саговорника Танјуга, повећава и шанса, односно вероватноћа појаве акутног инфаркта миокарда, што хронични болесници знају, па могу да коригују терапију, али када су температуре толико високе као што је сада случај и та корекција терапије често не буде ефикасна па они ипак морају да се јаве свом лекару.
Митровић је још једном поновио да би у време високих спољних температура ваљало применити мере заштите, међу којима је прва да је неопходно боравити у расхлађеним просторијама.
„Оптимална температира у просторијама где се борави јесте од 18 до 23 степена Целзијуса. Ваљало би избегавати излажење на топлоту, ако се не мора, а ако мора онда излазити лагано да се организам привикне на промену температуре и излазити пре 10 и после 19 часова, када сунце није у зениту“, рекао је он.
Додао је да је обавезан унос течности, па када се излази напоље ваљало би са собом понети воду, а од велике је помоћи и расхлађивање у виду поливања главе, качкета, мараме.
Напољу би такође ваљало ходати хладовином, уз зграде, испод дрвећа, како би се избегао директан удар топлоте и светлосне енергије, односно УВ зрачење.
Фото: Танјуг Владимир Шпорчић
