Српска православна црква данас обележава Силазак светог Духа на апостоле, педесетницу, празник Свете тројице или Духове. То је један од највећих празника у СПЦ и обележава се 50. дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана. Тај празник назван је Света тројица, јер се, према јеванђелима, поред Светог Оца и Сина, на овај дан јавило физички треће лице Свете тројице – Свети Дух. Духови представљају и „рођендан“ хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. По значају то је трећи празник, после Васкрса и Божића и као и највећи и најрадоснији хришћански празник, такође се слави три дана. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница. Празновање се наставља целе седмице и не пости се, јер је то то тзв. трапава недеља. Први дан Духова или Педесетнице посвећен је јеванђелском догађају, силаску Светог Духа на апостоле, Христове ученика. Храмови се украшавају зеленилом, а црвени под се прекрива травом. Како је написао Свети Григорије Богослов, раније се зеленило уносило и у куће. Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви… Као слава, Дан полиције и Дан МУП-а Србије, обележава се у знак сећања на 1862. годину, када је српска жандармерија, на овај празник, одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана, током турског бомбардовања Београда. У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда. Духови су празник неколико места у Србији, а у појединим породицама и крсна слава. Тај празник је и еснафска слава трговаца.
претходни чланак
наредни чланак