Супруга председника Србије Тамара Вучић отворила је данас конференцију „Лепота жене“ у згради Југословенске кинотеке на којој се у оквиру четири панела говорило о проблемима са којима се жене у савременом друштву суочавају и поручила да је свака жена херој свог живота и да је управо у томе лепота жене.
„То не би требало никада да заборавимо, ни онда када нам је тешко, ни онда када нам је лепо. Јер ми смо те ко имају снагу да покрену, преокрену, промене, прекину, започну, заврше. Ми смо те које имају храбрости да лете, падају, заволе, да не воле. Ми смо те у којима лепота ствара, рађа, креира, подиже, негује, оснажује, охрабрује“, поручила је госпођа Вучић на отварању конференције.
Она је нагласила да је лепота жене у њеној специфичној женској енергији – суптилној, али јакој.
„То није никакав мит, она постоји, она је стварна и моћна, ако је препознамо и усмеримо ка добрим и племенитим делима, преносећи тако лепоту на све око себе“, рекла је госпођа Вучић.
Она је истакла да је то само њен поглед на лепоту, и да верује да би број различитих дефиниција лепоте био еквивалентан броју дама које су на конференцији присутне.
„Лепота јесте у оку посматрача, као што јесте и у оку времена. Данашњи човек ће се чудити лепоти жене, приказаној на барокним Рубенсовим платнима, или готово анорексичној лепоти жене с краја 60 година из такозване твиги ере. Човек из доба Вилендорфске Венере би опет тражио облине док је Томас Ман у делу ‘Чаробни брег’ био одушевљен мршавом и болесном мадам Шошом“, рекла је госпођа Вучић.
Тамара Вучић је додала да је наука констатовала да је такозвани идеални облик женског тела, облик пешчаног сата генетски одређен и еволуционо условљен, јер је бујно попрсије гарантовало да ће одхранити потомка, док узак струк има простора за ширење, а широки кукови олакшавају доношење потомка на свет.
„Али лепота је много више од процента испуњености зацртаног идеала у одређеној тачки времена и простора. Коко Шанел је једном приликом рекла ‘године нису важне, жена може бити прекрасна у двадесетим, шармантна у четрдесетим и неодољива у остатку свог живота’. Управо идеал унутрашње лепоте је линија која повезује све меридијане, све узрасте и све временске и географске углове – њена узвишеност, њена непролазност и на крају њена важност као слика и узор за будуће генерације“, рекла је госпођа Вучић.
Она је истакла да се вековима говори о Ђокондином чувеном осмеху, који је у времену замрзло дело „Мона лиза“ Леонарда да Винчија, иако се идеал лепоте од тада много променио.
„Верујем да ћемо се сложити да смо себи најлепше када смо задовољне, када остварујемо неке своје снове, своје идеје и када доприносимо свету и друштву којем припадамо. У тим тренуцима дешава се да потпуно заборовимо своју женску природу и огледајући се у очима универзума зрачимо унутрашњом лепотом и снажном енергијом ширећи дах светлости и љубави“, нагласила је Вучић.
Додала је да историја уме да инспирише и да се увек можемо загледати у њу без обзира на проток времена и неминовност промена.
„Персида Миленковић је била велика српска задужбинарка, која је после тешког личног губитка градила, помагала, усмеравајући тако своју енергију ка конструктивном и добром. Неке од дама су се издвајале својом креативношћу, знањем, померајући границе тог времена, као што је Драга Љочић, прва српска лекарка, Јелисавета Начић, прва жена архитекта, или Марија Мага Магазиновић, која се сматра првом српском новинарком, али свакако женом која је довела модерни балет у тадашњу Србију“, подсетила је госпођа Вучић.
Нагласила је да су оне својим примером отварале врата, крчиле путеве другим женама и додала да је у томе њихова лепота.
„Али не верујем да ће нам безбројна набројања, па ни примери, помоћи да се снађемо у овој збрчи тумачења и на крају ће свака дефиниција лепоте жене проћи кроз прсте као песак“, рекла је Тамара Вучић.
Своје излагање супруга председника Србије је завршила стиховима песме српског песника Милана Ракића „Лепота“.
„Та моћ твоја чудна заслепљава мене разноврсним сјајем, мирисом и бојом. Ох, буди једанпут ко и друге жене. Да одахнем најзад пред лепотом твојом“, истакла је рецитујући Ракићеве стихове госпођа Вучић.
На почетку конференције приказан је кратки филм под називом „Лепота жене“ о знаменитим и успешним женама које су својим радом и залагањем задужиле Србију и оставиле дубок траг у српском друштву.
Први панел под називом „Што сам старија, то ми је све важније – Здравље жене“ био је посвећен физиолошким проблемима и обољењима везаним за репродуктивне органе који су доминантна тема када говоримо о репродуктивном здрављу.
На панелу под називом „Околности или избор – Снага жене“ учеснице су покушале да кроз своје знање и искуство одговоре на изазове које доносе ситуације које мењају живот, а на које некада не можемо да утичемо – попут смрти вољене особе, развода, губитка старатељства над дететом или новонасталих економских околности.
Панел „Ја ово могу! – Победа жене“ био је посвећен померању граница сопствене храбрости у борби са изазовима које доноси губитак здравља, суочавање са проблемима који делују нерешиво и како се ухватити у коштац са проблемима и бити најјача кад је најтеже.
Последњи четврти панел, под називом „Инспирација песнику, муза сликару и стуб породице – Лепота жене“ фокусирао се на лепоту као естетску категорију, а на њему су познате даме које су током целе каријере живеле под теретом лепоте и диктатом перфекције, поделиле своје импресије и искуства.
Фото: Танјуг Страхиња Аћимовић
