Комесар Европске уније за суседску политику и проширење Оливер Вархељи изјавио је данас да употреба биомасе као обновљивог извора енергије за даљинско грејање у Србији отвара потпуно ново поглавље у напорима наше земље ка енергетској транзицији.
„Са управо потписаним споразумом о гранту од 10 милиона евра, ЕУ подржава инвестиције у чистији ваздух и сигурније снабдевање енергијом, одражавајући принципе зелене транзиције неговањем енергетске независности и еколошке одговорности“, рекао је Вархељи на свечаности потписивања споразума о бесповратним средствима за другу фазу програма „Обновљиви извори енергије – развој тржишта биомасе у Републици Србији“ у Влади Србије, који је Србији обезбедио грант од 10 милиона евра.
Он је подсетио да је током протеклих 10 година, ЕУ обезбедила више од 600 милиона евра грантова енергетском сектору Србије.
„Поред наше билатералне једнаке помоћи, наш Економски и инвестициони план за 2020. поставио је значајан инвестициони пакет, мобилишући до 30 милијарди евра финансирања за регион“, рекао је Вархељи.
Он је истакао да је програм Биомаса II доказ посвећености Србије преласку са високо загађујуцег угља на одрживије и зелене изворе енергије и да се наша земља удаљава од фосилних горива, захваљујуци снажном партнерству са ЕУ у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан.
„Прва фаза програма је показала опипљиве резултате већ у Прибоју, Новом Пазару, Горњем Милановцу и Мајданпеку, јер су ове општине већ прешле на грејање на дрвну биомасу. Друга фаза тог програма, Биомаса II, има за циљ да прошири ту иницијативу на још осам општина“, рекао је Вархељи.
Он је истакао да Програм подржава Зелену агенду у Србији и бице кључан за Србију да испуни своје обавезе према Париском споразуму и циљеве постављене у климатском и енергетском оквиру ЕУ за 2030. годину.
„Нови кругови инвестиција у даљинско грејање наставиће да смањују загађење ваздуха, а истовремено подстичу локални развој и економски раст, јер дрвна биомаса мора да се снабдева локално да би била економски одржива“, нагласио је Вархељи.
Он је истакао да велики део финансирања ЕУ подржава одрживо повезивање и зелену транзицију, у складу са циљевима Придружене зелене агенде за западни Балкан.
Вархељи је навео да су предвиђене и друге инвестиције у енергетске пројекте попут ветропарка Костолац и хидроелектране Расина.
„И ови пројекти и многи други, као што је гасни интерконектор са Бугарском, имају за циљ да унапреде енергетску безбедност повецањем енергетске ефикасности, као и доприносом транзицији и диверсификацији чисте енергије, као и смањењем зависности од увоза. То је циљ који сви делимо“, поручио је Вархељи.
Он је додао да су, управо зато, пре две године економски и инвестициони план употпунили пакетом енергетске подршке.
Како је рекао, ЕУ је подржала Западни Балкан у суочавању са руским енергетским ратом и интеграцију у европску енергетску инфраструктуру и тржишта.
„У Србији је наш пакет енергетске подршке од 165 милиона евра помогао да се ублажи утицај високих цена енергије на домацинства и предузеца. И намеравамо да наставимо да подржавамо предложени план за западни Балкан“, рекао је Вархељи.
Нагласио је да ће то подразумевати јачи фокус на реформе, заједно са повецаном финансијском помоћи, додатних шест милијарди евра за Западни Балкан, у циљу убрзања основних реформи, укључујући и припремање српског енергетског сектора за зелену транзицију и интеграцију у јединствено ЕУ тржиште.
„Дакле, јасно је да није само будућност Србије да буде Европска унија, већ у великој мери већ садашњост. Тако да можете наставити да рачунате на нашу подршку да се то и оствари, и надам се да ћемо ове године имати још много инвестиција ове врсте“, поручио је европски комесар за проширење.
Ђедовићева и Мишчевићева потписале два гранта од око 10 милиона евра са Немачком развојном банком
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић потписале су данас два гранта у вредности од близу 10 милиона евра са Немачком развојном банком KfW за другу фазу програма „Обновљиви извори енергије – развој тржишта биомасе у Србији“.
Пројекат ће обезбедити финансирање изградње и реконструкције до пет система даљинског грејања који замењују загађујућа и неефикасна фосилна горива, а у њему ће учествовати Општине Пријепоље, Нови Пазар, Мајданпек, Бајина Башта, Ниш и Рача.
Догађају су присуствовали председник Владе Србије Милош Вучевић, комесар Европске уније за суседску политику и проширење Оливер Вархељи и амбасадорка Немачке Анке Конард.
Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да је неопходно да бринемо, не само одакле добијамо електричну енергију, већ и топлотну.
„Држава подржава улагања у топлане како бисмо смањили расипање енергије, односно повећали енергетску ефикасност, да бисмо омогућили коришћење енергената који не загађују ваздух и поуздано и квалитетно грејање за грађане по одрживим ценама“, рекла је министарка.
Како је навела, прва фаза пројекта завршена је ове године уз подршку влада Немачке и Швајцарске, када је пуштена у рад топлана на биомасу у Мајданпеку.
„Годинама већ ЕУ је најважнији трговински партнер Србије, највећи инвеститор и донатор“, истакла је Хандановићева.
Подсетила је да је ЕУ подржала изградњу гасовода Србија-Бугарска, развој преносне мреже, олакшице за енергетски угрожене купце, као и реконструкцију хидроелектрана.
Као главне бенефите реализације друге фазе пројекта, министарка наводи здравије и јефтиније грејање за грађане, губитке на мрежи који ће бити мањи за осам одсто и смањење емисије угљен-диоксида за око 88 одсто, док ће смањење емисије сумпор-диоксида бити за чак 99 одсто.
„Омогући ће пре свега прелазак на плаћање потрошене енергије према потрошњи, што је важно са аспекта уштеде енергије и одговорнијег понашања када је у питању трошење електричне енергије“, поручила је.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић рекла је да се друга фаза пројекта односи на додавање капацитета постојећим топланама и стављање нових котлова у котларницама.
Како је навела, прва фаза пројекта довела је до смањења емисије угљен-диоксида и сумпор-диоксида.
„То је оно што проистиче из свих пројеката које договарамо са ЕУ и сваком појединачном државом“, рекла је министарка.
Завршетак пројекта у општинама очекује се за око годину дана, а примарни циљ јесте да 90 одсто производње енергије долази из одрживих извора, првенствено од биомасе дрвне сечке.
Вредност пројекта износи 32 милиона евра, од чега су грантови у износу од девет милиона евра из Регионалног програма ЕУ за енергетску ефикасност у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан, два милиона евра од Владе Немачке и милион евра из Инструмента ЕУ за претприступну помоћ, као и зајам у износу од 20 милиона евра од Немачке развојне банке KfW.
Влада Србије је 2019. уз подршку KfW-а започела програм „Развој тржишта биомасе у Србији“, који је за циљ имао промоцију коришћења биомасе у системима даљинског грејања.
Прва фаза програма, вредна 27 милиона евра, обухватила је Општине Мали Зворник, Прибој, Нови Пазар и Мајданпек, које су пребациле своје системе даљинског грејања на дрвну масу.
Друга фаза програма има за циљ проширење иницијативе на заинтересоване општине ради обезбеђивања сигурности, ефикасног и еколошки прихватљивог грејања за потрошаче прикључене на системе даљинског грејања.
Фото: Танјуг, Сава Радовановић
