Широм Европске уније сутра се обележава Дан Европе, током којег се слави јединство и дугорочан мир у знак сећања на Шуманову декларацију, којом су 1950. године постављени темељи данашње Европске уније.
Тог 9. маја 1950. године, у време када се Европа и даље опорављала од људских и економских губитака током Другог светског рата, тадашњи француски министар спољних послова Роберт Шуман одржао је говор током којег је предложио стварање Европске заједнице за угаљ и челик, под контролом заједничке више власти, што се сматра почетком формирања данашње Европске уније.
Поводом обележавања Дана Европе широм ЕУ организују се активности које имају за циљ да приближе Унију њеним грађанима.
Европске иниституције традиционално отварају своја врата за грађане, па ће тако и сутра, према агенди ЕУ, они моћи да обиђу седишта европских институција у Луксембургу, укључујући Европског парламента, након што су током викенда имали прилику да корачају стопама европских званичника у институцијама ЕУ у Бриселу, укључујући Европском савету, Европској комисији и Европском парламенту.
И у државама чланицама ЕУ организују се прославе поводом Дана Европе, а у многима је ове године фокус на 20-годишњици великог проширења ЕУ и европским изборима, који ће бити одржани од 6. до 9. јуна.
Шуманова декларација представљена је, подсећа се у тексту Савета ЕУ, након што је, после два светска рата, група европских политичара, касније позната као оснивачи ЕУ, делила визију уједињене Европе која ће спречити будуће сукобе између европских земаља.
Њихова визија заснивала се на томе да европске земље удруже стратешке ресурсе како би рат између историјских ривала, попут Француске и Немачке, учиниле „не само незамисливим, вец́ и материјално немогуц́им“.
У центру те визије уједињене Европе била је заједница за угаљ и челик, а историјски корак ка уједињеној Европи направиле су владе Француске, Западне Немачке, Италије, Холандије, Белгије и Луксембурга, уверене да би спајање економских интереса спречило картеле и монополе и подигло животни стандард.
„Европа неће настати ођедном, или према јединственом плану. Градиће се путем конкретних достигнућа која најпре креирају де фацто солидарност. Окупљање народа Европе захтева елиминисање вековне супротстављености Француске и Немачке“, рекао је Шуман тог 9. маја 1950. године и предложио стварање Европске заједице за угаљ и челик.
Наредне 1951. године потписан је уговор о оснивању Европске заједице за угаљ и челик, којим је предвиђено стварање те прве наднационалне европске организације.
Уговор је ступио на снагу 1952. године након што су га ратификовале Белгија, Немачка, Француска, Италија, Луксембург и Холандија.
Иако је непосредни циљ овог споразума био успостављање заједничког тржишта за угаљ и челик, он је имао за циљ и да постави основе економске заједнице која ц́е постепено постати политичка унија.
Уговором су успостављене институције Високо тело Европске заједнице за угаљ и челик, Заједничка скупштина, Специјални савет министара и Суд правде, који су данас основне институције ЕУ: Европска комисија, Европски парламент, Савет ЕУ и Суд правде.
У годинама које су уследиле развијен је концепт европског заједничког тржишта, а потом су Белгија, Западна Немачка, Француска, Италија, Луксембург и Холандија потписале 1957. Римски уговор, којим је створена Европска економска заједница (ЕЕЗ) и успостављена царинска унија, као и пакт о стварању Европске заједнице за атомску енергију (Евроатом) за сарадњу и развоју нуклеарне енергије.
ЕЕЗ и Евроатом су створени одвојено од Европске заједнице за угаљ и челик, а уговором о спајању 1967. створен је јединствен скуп институција за све три заједнице, назван Европска заједница.
Европска заједница је од 1973. до 1986. године проширена на Данску, Ирску, Уједињено краљевство, Грчку, Португалију, Шпанију, а 1990. године, Источна Немачка је постала део заједнице као део уједињене Немачке.
ЕУ је формално успостављена ступањем на снагу Мастришког уговора 1993. године и од тада је, између осталог, доживела своје највише проширење 2004. године на десет држава чланица, али и излазак Велике Британије из Уније.
Данас ЕУ чини 27 држава чланица, док девет земаља, укључујући Србију, има статус кандидата за чланство.
Датум излагања Шуманове декларације сматра се даном рођења Европске уније, а у част његовог пионирског рада ка уједињеној Европи област у којој се налазе седишта институција ЕУ у Бриселу носи његово име.
Фото: Танјуг / Shutterstock.com/bestfotoku, илустрација
