Творац српске химне Јован Ђорђевић умро на данашњи дан 1900.године

Српски књижевник Јован Ђорђевић, велики културни и национални радник, творац Српског народног позоришта, аутор текста српске химне Боже правде, овај свет напустио на данашњи дан, 22. априла 1900. године, по грегоријанском календару. Ђорђевић је рођен на северу Бачке, у Сенти, у то време Аустријско царство, новембра 1826. Била је то добростојећа породица. Отац Филип био је успешан трговац. Основно школовање окончао је у родној Сенти. Гимназију је учио прво приватно у Сенти, потом у Сегедину, Новом Саду, и у Темишвару. У Пешти затим похађа студије филозофије, а онда медицине, 1845. године. Прелом се међутим догодио када је избила револуција 1848, односно мађарска буна. Угарску је убрзо захватио рат. Револуционарне власти које су одбациле власт Хабзбурга такође су, прожете тешким национализмом, дошле у сукоб са мањинским народима. Током револуционарних догађања 1848/49 Срби на простору данашње Војводине су тешко страдали. Нови Сад је, примера ради, већим делом разорен. Посебно су страдали Срби на североистоку Бачке. Послови, до тада уносни, његовог оца, као и имање, пропали су. Ђорђевић је тако, нашавши се у немогућој ситуацији, невољно одустао од даљег школовања, студија медицине. Из очајног стања извукао га је Исидор Николић, тада на положају великог жупана Бачке и Торонтала, адвокат, изданак старе племићке породице. Позвао га је у Сомбор, оновремено средиште жупаније Бачке. Николић је и сам, поред другог, био литерата. Додељен му је скроман чиновнички посао дијурнисте (записничара, дневничара). Николић га је потом послао у Загреб да оконча студије. Пошто је дипломирао и положио државни испит, постао је судски чиновник у Лугошу, на истоку Баната. Године 1852. нашао су Новом Саду где почиње да ради као гимназијски професор. Од 1857. у Пешти ради као секретар Матице српске. Паралелно уређује Летопис МС. Од 1859. уређује, у Новом Саду, Српски дневник. Био је међу оснивачима Српског народног позоришта у Новом Саду 1861. У време опште народне апатије због укидања Војводине, оснивање националног театра Срба у Новом Саду било је важан национални посао. Био је то плод прегнућа низа национално свесних интелектуалаца и добростојећих људи окупљених око Српске читаонице у Новом Саду. За управника је одређен предузимљиви Јован Ђорђевић. Иако је у Срба раније било више театарских трупа, у Карловцима, Будиму, Новом Саду и другде, још током 18. века, Српско народно позориште у Новом Саду било ја прво право, професионално позориште, не само код Срба него на словенском југу уопште. Проблем наменски грађене зграде биће коначно решен тек 1895, добротом и несебичношћу Лазара Дунђерског, како је та зграда и називана. Упамћено је да је Ђорђевић био посебно активан те 1861. као организатор обележавања стогодишњице Јована Текелије. Ђорђевић је био је наставник и Александра Обреновића, потоњег краља. Предавао му је историју и земљопис. Ђорђевић је писао поезију, драмске текстове, критике, историјске биографије., а постао је и министар просвете 1892. године. Исте године биран је за почасног члана Српске краљевске академије. Ђорђевић је био активан, оптимистичан човек. Није се никада женио, али је одгајио децу прерано умрле сестре, три брата. Један од њих био је Стеван Сремац, који ће постати велики српски писац, и академик, члан Српске краљевске академије.