Велики Васкршњи пост, најдужи и најзначајнији у православној вери, почиње данас, 18. марта, а завршава се празником Васкрсења Исуса Христа, који се ове године слави 5. маја. Први дан Васкршњег или Великог часног поста је Чисти понедељак, а за православне вернике следи седмица – Чиста која подразумева најстрожи пост, као и током последње Страдалне седмице. Васкршњи пост траје седам недеља, а то су – Чиста, Пачиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страсна или Страдална недеља, која је сећање на муке Христове и његов пут до смрти на крсту и Васкрсења. Васкрс је навећи дан у хришћанству, јер је вера у васкрсење суштина хришћанске вере. Датум Васкрса одређује се према природним менама месеца и нема никакве везе са официјелним календарима.
Према предању, Исус је васкрсао у недељу пуног месеца, па је празновање Васкрса увек када наступи та природна појава после пролећне равнодневнице. Према православном канону, то мора бити недеља пуног месеца после јеврејске Пасхе, јер предање каже да је Исус умро на тај празник јеврејског народа, који је подржао његово страдање и распеће. Заједничком прославом Васкрса и заједничким улажењем у дане поста све васељенске православне цркве, а међу њима и оне које су као званични прихватиле Грегоријански календар, наглашавају своје духовно и канонско јединство установљено почетком 4. века на првом Васељенском сабору. Остале хришћанске цркве, пре свега Римокатоличка црква, не узимајући у обзир Пасху најчешће одвојено прослављају Ускрс, сем уколико се догоди да се по природи ствари јеврејски празник не поклопи са хришћанским, као што је то случај ове године, када ће сви хришћани заједно славити празник над празницима. Последњи мрсни дан у Великом православном посту је Бела недеља, после које верници на Чисти понедељак добровољно преузимају обавезу одрицања од мрсне хране и ружних мисли и дела. Циљ поста је да се кроз искрену молитву, праштање и покајање у миру и тишини дочека највећи хришћански празник, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства. Велики или Часни пост, који је назив добио према Часном крсту на коме је страдао Исус, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на Јордану, постио више недеља у пустињи. Пост није гладовање, нити запостављање трпезе већ је, пре свега, морални и етички израз стварне љубави према Богу и Сину Божјем, који је својим страдањем и својим животом у вери успоставио вредности хришћанства, као и израз љубави према ближњима. Пост се проведи у молитви, праштању, покајању и припреми за причест који је круна тог добровољног одрицања. Свештеницима и духовницима препуштено је да разреше и ублаже обавезе вернике који због животне доби, здравља или врсте посла, нису у стању да поштују правила поста. Поред уздржавања од лоших мисли и дела, верници се не једу мрсну храну – месо, јаја, сир и млеко.
Вино и уље дозвољени су само суботом и недељом и на дан Св. четрдесеторице мученика, а риба се током поста може јести само на празник Благовести и Цвети, а свим осталим данима пости се на води. Првих и последњих неколико дана поста се посебно строго пости. Само је Велики четвртак разрешена на уље и вино. На Велики петак би се требало, коме то здравствено стање дозвољава, уздржавати од јела и пића све до изношења плаштанице, када се узима оброк на води. Такође на Велику или Странсну суботу се пости строго на води и то је једина субота у години која се пости на води.
