Конститутивна седница Скупштине Србије, на којој треба да се изабере председник парламента, биће настављена данас у 11 сати, а за ту функцију предложена је потпредседница Српске напредне странке Ана Брнабић.
Предлог за избор Ане Брнабић стигао је у парламент 8. марта, а известилац за ту тачку дневног реда биће шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов.
„У складу са Пословником Народне скупштине предлажемо наведеног народног посланика за председника Народне скупштине Републике Србије, сматрајући да ће својим радом и политичким искуством и личним квалитетима допринети добром и ефикасном вођењу седница Народне скупштине“, пише у предлогу кандидатуре Ане Брнабић за председницу парламента.
После објављивања кандидатуре, Брнабић је рекла да ће нова функција за њу бити велики изазов и да мора много да учи, а истакла је и да ће на месту председника Скупштине, за које је предложена, колико год буде могла бити отворена за дијалог и да ће молити да се смање тензије у парламенту.
Поручила је да ће се свом снагом трудити да у рад Скупштине Србије уведе још више јавност – кроз јавна слушања, дебате, различите догађаје, те да ће радити на јачању наше парламентарне дипломатије.
Када је реч о процедури везаној за избор председника, Пословник предвиђа да предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси најмање 30 народних посланика.
Предлог да Ана Брнабић буде кандидат потписало је 113 посланика Српске напредне странке, 13 посланика Социјалистичке партије Србије, посланици Ђорђе Комленски, Милија Милетић, Слободан Николић, Маријан Ристичевић, Бојан Торбица, шест посланика Социјалдемократске партије Србије, шест посланика посланичке групе ПУПС – солидарност и правда, шест посланика Савеза војвођанских Мађара, два посланика Странке правде и помирења и пет посланика Јединствене Србије.
Пре приступања избору председника парламента, Народна скупштина одлучује да ли ће се гласати тајно или јавно, а за председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.
На дневном реду је и избор потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара, избор чланова радних тела, избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.
На консултацијама у Народној скупштини везано за избор потпредседника парламента, а на које се нису одазвале опозиционе странке са листе „Србија против насиља“ и коалиције „Нада“, предложено је да Скупштина у 14. сазиву има шест потпредседника – два из СНС, по једног представника мањинских националних заједница – Мађара и Бошњака, једног из СПС и једног представника опозиционе листе ‘Ми – глас из народа'“.
За потпредседника Народне скупштине изабран је кандидат за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика.
Пословник предвиђа и да се на предлог председника Народне скупштине именује генерални секретар.
Наставак седнице за понедељак заказао је најстарији посланик Стојан Раденовић, а како је раније рекао, расправа о председнику Скупштине Србије могла би да потраје два-три дана.
Раденовић ће председавати седницом до избора председника Народне скупштине, у чему му помажу по један најмлађи посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата.
Конститутивна седница Скупштине Србије почела је 6. фебруара, када су потврђени мандати 250 посланика и тиме конституисан нови сазив парламента.
После потврђивања мандата посланици су положили заклетву, а посланици дела опозиције заклетву су положили у холу.
Уочи наставка конститутивне седнице, у Скупштини Србије формирано је 16 посланичких група.
