На Универзитету у Новом Саду је 19. фебруара 2024. године свечано отворена Зимска школа „Род и насиље“, која је окупила више од 40 студенткиња и студената из региона (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска). Циљ Школе је да кроз интерактивна предавања осветли везе између рода и различитих облика насиља којима су жене, али и друге друштвено осетљиве групе изложене, осврћући се на шири друштвени контекст.
Школа ће трајати до 23. фебруара, а заједнички је организују Универзитет у Новом Саду и Лабораторија за истраживање рода у оквиру Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, у сарадњи са ТПО фондацијом у Сарајеву и Универзитетским џендер ресурсним центром (УНИГеРЦ) Универзитета у Сарајеву, уз подршку регионалног пројекта УНИГЕМ.
Учеснице и учесници Школе ће поред усвајања нових знања и учествовања у дискусијама, имати прилику да се умреже и успоставе сарадњу са младима са подручја Балкана. Позив за учешће у Школи био је отворен за студенткиње и студенте треће и четврте године основних и мастер студија, који студирају правне, економске, друштвене, политичке или хуманистичке науке на неком од 20 партнерских универзитета у пројекту УНИГЕМ. Реч је о пројекту који се реализује са циљем превенције и борбе против родно заснованог насиља, дискриминације и сексуалног узнемиравања, као и осигурања интегритета и квалитета у високом образовању.
Полазнице и полазници ће након завршетка петодневног програма бирати једну од тема из области рода и насиља, те ће уз менторску подршку писати рад, од којих ће три најбоља бити и новчано награђена.
Програм Зимске школе обухватиће 17 интерактивних предавања и панел дискусију о роду и насиљу, кроз теме као што су веза између пола и рода, тела и односа моћи, патријархат, сексуалност, насиље у приватној и јавној сфери, дискриминација, право, инвалидитет, као и репрезентација рода и насиља у језику, књижевности и медијима.
Идеја Школе је да отвори простор за заједничко промишљање о томе шта ми – као појединци и друштво – можемо да урадимо како бисмо превазишли „културу ћутања“ или „културу порицања“ која окружује родно засновано насиље, те како бисмо могли да допринесемо стварању друштва у којем би различити облици родно заснованог насиља били минимизирани, ако не и искорењени.
