У Србији је до сада уложено више од пет милијарди евра у пречишћавање отпадних вода, унапређење квалитета ваздуха и друге еколошке пројекте, а у Министарству за заштиту животне средине кажу да ће један од најкомплекснијих пројеката у спровођењу Зелене агенде бити изградња регионалног центра за управљањем отпадом „Каленић“, који треба да користи 15 градова и општина и пола милиона становника.
Србија се на конференцији у Софији 2020. године обавезала да ће реализовати Зелену агенду, као и друге земље на Западном Балкану, то јест да ће прописе који се тичу животне средине ускладити са прописима Европске уније.
Имплементација Зелене агенде је дуготрајан, сложен и скуп процес и
Министарство за заштиту животне средине ради на томе да Стратегију за заштиту животне средине увеже са Зеленом агендом, како би се донео један стратешки документ са акционим плановима који ће почивати на стубовима Зелене агенде.
То су декарбонизација, циркуларна економија, борба против загађења, одржива производња хране и одржива сеоска подручја, као и брига о биодиверзитету.
Радови на изградњи Регионалне санитарне депоније „Каленић“ код Уба, заједничког пројекта 15 локалних самоуправа Колубарског и Мачванског управног округа и града Београда, почели су у октобру прошле године, а завршетак радова очекује се у другој половини 2025. године.
Главни циљ регионалног центра за управљање отпадом јесте успостављање система који ће почивати на санитарним регионалним депонијама, којих је за сада укупно 12.
Једна од циљева је да се затворе и све несанитарне депоније, због емисија метана.
Истраживачи из научног Института „Михајло Пупин“ изумели су три уређаја којима се омогућава пречишћавање ваздуха, а који представљају паметни, енергетски неутралан систем за смањене аеро-загађења у урбаним срединама.
Уређаји праве заштићену зону у једној полулопти, односно хемисфери пречника 25 метара, где се ваздух ослобађа штетних честица, а намењени су прометним местима, где циркулише велики број људи, као што су школе, вртићи, тржни центри и аутобуске станице.
Главна предност ових уређаја огледа се у ниским трошковима одржавања, а уколико би се ови уређаји омасовили, у року од годину дана значајно би поправили ситуацију у градским срединама.
Патенти су за сада нашли место испред тржног центра „Ушће“, а њихова промоција очекује се крајем месеца.
Институт „Михајло Пупин“ је 2021. године реализовао пројекат „Паметна њива“ чија је суштина рационално коришћење природних ресурса, конкретно воде и земљишта.
Србија је усвојила Програм развоја циркуларне економије, који почива на рециклажи омогућавајући да амбалажни отпад уместо на депонији заврши на рафовима у продавници.
Такође, усвојена је и Уредба о управљању грађевинским отпадом, која има за циљ да унапреди управљање комуналним амбалажним отпадом и подстакне развој инфраструктуре за одвојено сакупљање амбалажног отпада из домаћинства и сектора услуга, малих трговина и угоститељства.
Министарство ради на томе да од 2026. успостави усклађивање прекограничног угљеника, тако да компаније у Србији декарбонизацију схвате као пословну политку која ће им омогућити већи извоз, пре свега на тржиште Европске уније.
Механизам прекограничног усклађивања цене угљеника је инструмент политике заштите животне средине ЕУ, који предвиђа примену истих трошкова угљеника на увезене производе, као што би настали код постројења која раде у ЕУ.
Главни циљ ЕУ јесте постизање климатске неутралности до 2050. године, која подразумева да количина штетних гасова који се емитују у атмосферу буде једнака количини тих гасова преузетих из атмосфере, односно да се из атмосфере одстрани иста количина штетних гасова која ће настати приликом настајања и транспорта новог производа.
Да би Европска унија постигла тај циљ неопходно је укључити и земље које нису чланице односно цео континент.
Србија је потписница Париског климатског споразума, Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан и Уговора о енергетској заједници, а остварила је две врсте помоћи у имплементацији Зелене агенде: ЕУ4ГРЕЕН и ЕУ за Зелену агенду у Србији.
Европска унија финансира пројекат ЕУ4Греен са 10 милиона евра, а Аустријска развојна агенција са милион евра.
Пројекат спроводи Агенција за животну средину Аустрије у сарадњи са државним органима и институцијама Западног Балкана.
Финансирање пројекта ЕУ за Зелену агенду у Србији обезбедила је Делегација ЕУ у износу око осам милиона долара, Влада Швајцарске обезбедила је додатних седам милиона, Влада Шведске два милиона и Министарство за заштиту животне средине Србије обезбедило је нешто мање од милион долара. Пројекат спроводи Програм Уједнињених нација за развој (УНДП).
Европска комисија је у новембру представила нови План раста за Западни Балкан за период од 2024. до 2027. године, који подразумева шест милијарди евра помоћи, од чега су две милијарде бесповратне, а четири у виду повољних кредита и капиталних улагања, за убрзање социјалног и економског приближавања ЕУ. Од тога се део односи на интеграцију и декарбонизацију енергетских тржишта.
