Председник Србије Александар Вучић изјавио је вечерас да је ванредна седница Савета безбедности УН о Косову заказана због ситуације која у супротности са резолуцијама и повељама УН, а која би могла да узрокује непоправљиву штету.
Он је на ванредној седници СБ о Косову и Метохији, заказаној на захтев Србије рекао да је непосредан повод за седницу потез тзв Централне банке Косова којом се забрањује динар од 1. фебруара, чиме је извршена кулминација напада на Србе и неалбанско становништво, будући да је њихов опстанак на територији јужне српске провинције у огромној мери директно зависан од прилива динарских средстава, пре свега из буџета Републике Србије.
„Подаци да Република Србија из овог буџета исплаћује 60.946 плата и пензија на Косову и Метохији, 2.430 стипендија за студенте и да финансира народне кухиње које задовољавају основне потребе око 2.000 социјално најугроженијих грађана, показују да је ова мера напад пре свега на српско становништво и да ситуацију на територији Косова и Метохије чини тешком. Само ове бројке јасно показују да огроман број становника на територији Косова и Метохије директно или индиректно зависи од динарских примања из буџета Републике Србије. Услед тога, очито је да забрана динарског платног промета, односно укидање динара као средства плаћања, директно лишава огроман број становника основних личних средстава за живот“, рекао је Вучић.
Истакао је и да 1.794 српских и неалбанских пољопривредних газдинстава на територији Косова и Метохије директно зависи од динарских субвенција из Републике Србије, док опстанак 922 привредна субјекта у власништву Срба на Косову и Метохији, који су директно зависни од динарског платног промета, више оперативно није одржив и могућ.
„Да сумирам, одлука да се забрани динарски платни промет, тиме Приштина директно онемогућава свако функционисање свих друштвених, здравствених, образовних, социјалних, културних и других институција које омогућавају Србима да себи и својим породицама обезбеде основне животне намирнице, школују се, лече, купују лекове и чине све оно друго што се данас сматра уобичајеним животом са минимумом људског достојанства“, рекао је он.
Према његовим речима те институције представљају основу за формирање Заједнице српских општина, чије надлежности и структура су јасно дефинисани споразумом о општинским принципима потписаним 2015. године, а који прецизно је дефинише да Србија има право да финансира ЗСО“, рекао је Вучић.
Зијаде: Забрана динара није довела до деескалације, угрожава хиљаде људи
Шефица УНМИК-а Каролин Зијаде је изјавила да једностране одлуке доприносе дестабилизацији ситуације на Косову и Метохији и истакла да одлука Централне банке тзв. Косова о забрани употребе динара није довела до деескалације ситуације, већ да је угрозила десетине хиљада људи које примају исплате у динарима.
„Ова уредба ремети исплате појединцима које финансирају српске институције на Косову, субвенције за пољопривреду, пензије и социјална давања“, рекла је Зијаде на ванредној седници Савета безбедности УН.
Према њеним речима, тиме што су приштинске власти најавиле транзициони период у вези са применом одлуке о забрани динара „нису решене све забринутости“ међународне заједнице.
Истакла је да је 7. фебруара камион који је превозио динар спречен да уђе на КиМ, као и да је том приликом заплењено четири милиона динара.
„Оваква питања треба решавати у складу са Бриселским споразумом, којим је, између осталог, предвиђено оснивање Заједнице српских општина“, рекла је Зијаде, додавши да треба учинити више „како би се задобила срца и умови невећинских заједница на КиМ“.
Истакла је да су једностране акције повод за велику забринутост.
„Без обзира на то која страна их предузима, оне имају директне последице на стање на терену. Такви поступци доводе до погоршања ситуације, неповерења и несигурности“, рекла је Зијаде
Она је поручила да ни уредба ЦБК, ни недавне акције тзв. косовске полиције нису допринеле деескалацији на коју позива међународна заједница.
Зијаде је позвала Београд и Приштину да се ангажују у дијалогу којим посредује Европска унија.
Срби се намерно подвргавају неподношљивим животним условима
Седница је заказана на захтев Србије, која је то затражила у понедељак због ситуације на КиМ, а у захтеву се, између осталог, истиче да је актуелна ситуација у оштрој супротности са Повељом УН и Резолуцијом СБ УН 1244, као и да је такве природе да захтева одржавање посебне седнице Савета безбедности.
У захтеву, у који је Танјуг имао увид, наводи се да је он у складу са чланом 35 Повеље Уједињених нација и чланом 3 Привременог пословника Савета безбедности УН (Provisional Rules of Procedure of the Security Council (С/96/Рев.7).
У документу се каже и да је на тој територији, која се у складу са Повељом УН, другим правилима међународног права и Резолуцијом Савета безбедности УН (12 44) налази у саставу Републике Србије, а на којој је успостављена међународна управа Уједињених нација, у току кулминација дуготрајних и добро испланираних и систематских акција тзв. руководства косовских Албанаца, којом се Срби намерно подвргавају неподношљивим животним условима.
„Ради се о нелегалној одлуци Привремених институција самоуправе у Приштини о укидању промета српске валуте на Косову и Метохији, која представља континуитет мера бруталног физичког и институционалног насиља над Србима од стране Привремених институција самоуправе у Приштини, а чији је суштински циљ потпуно етничко чишћење и нестанак српске популације са тог простора – што је тренутно у току“, наводи се у документу.
Председник Вучић је на прес конференцији у среду рекао да је Србија у тешкој ситуацији због забране уласка на КиМ возилу које је превозило новац за српски народ у покрајини, мада је нагласио да ће новац „овако или онако бити обезбеђен“.
„Али ја морам да говорим о томе и то ћете чути и у мом говору у Савету безбедности Уједињених нација, ако неким чудом у међувремену не затворе ту седницу. Неке од квалификација ћу први пут да изговорим, а које се тичу стварних процеса који се одигравају на КиМ, који ће свакако имати правне консеквенце у будућности“, рекао је Вучић.
Последња седница СБ на којој је разматран извештај УНМИК-а о ситуацији на КиМ одржана је 23. октобра прошле године и на њој је Србију представљала премијерка Ана Брнабић. Савет безбедности Организације уједињених нација је најважније тело Уједињених нација, задужено за одржавање мира и безбедности у свету и једино у тој организацији које има овлашћења да доноси одлуке (резолуције) које чланице морају да поштују.
Сталне чланице СБУН су Кина, Француска, Руска федерација, Велика Британија и Сједињене Америчке Државе, док се 10 несталних чланица бира на двогодишњи термин. Тренутне несталне чланице СБУН су Алжир, Еквадор, Гвајана, Јапан, Малта, Мозамбик, Република Кореја, Сијера Леоне, Словенија и Швајцарска. Од тренутног састава СБУН, пет земаља није признало КиМ и то Русија, Кина, Еквадор, Алжир и Мозамбик.
