Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто.
На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто), објавила је НБС.
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њено очекивано кретање у границама циља у хоризонту монетарне политике.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера.
Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и смањење краткорочних инфлационих очекивања указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике, саопштила је централна банка.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да се инфлација у међународном окружењу смањује, иако је још увек изнад циља централних банака у готово свим земљама које циљају инфлацију.
У условима попуштања трошковних притисака и отклањања застоја у снабдевању, као и заоштрене монетарне политике, Европска централна банка у октобру није мењала висину референтне каматне стопе, уз оцену да ће њене будуће одлуке и даље зависити од података који буду пристизали.
Сличан став у погледу монетарне политике има и Систем федералних резерви, који од јула није мењао висину распона својих каматних стопа.
Даље смањење глобалних инфлаторних притисака очекује се и током 2024. године, што треба да допринесе и нижој домаћој инфлацији.
Извршни одбор је истакао да опрезност у одлучивању о монетарној политици и даље налажу геополитичке тензије, нарочито након избијања конфликта на Блиском истоку, као и волатилно кретање светских цена сирове нафте и неких врста хране, које могу имати утицаја и на инфлациона очекивања.
Ипак, у односу на максимуме достигнуте прошле године, цене примарних производа су ниже и уколико се геополитичке тензије не буду даље заоштравале, по овом основу не треба очекивати неки знатнији ефекат на глобалну и домаћу инфлацију.
„Међугодишња инфлација у Србији налази се на опадајућој путањи од априла, при чему је њен ниво у августу и септембру био и нешто нижи него што смо очекивали. Успоравање инфлације на 10,2 одсто у септембру резултат је нижег раста цена хране и базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) која је смањена на 8,2 одсто. Важно је истаћи и значај заоштравања монетарних услова које ће заједно са осталим факторима утицати на готово извесно враћање инфлације на једноцифрен ниво у октобру и наставак њеног даљег смањења у наредним месецима“, наводе из НБС.
Смиривање инфлације одразило се на даљи пад инфлационих очекивања финансијског сектора за годину дана унапред, као и на кретање очекивања за две и три године унапред у границама циља Народне банке Србије.
И према новој пројекцији НБС инфлација ће крајем ове године износити око осам одсто, а половином 2024. ће се вратити у границе циља,
Извршни одбор је истакао да је динамика привредног раста у трећем тромесечју убрзала изнад очекивања, на 3,5 одсто, према процени Републичког завода за статистику.
Захваљујући убрзању реализације инфраструктурних пројеката, највећи допринос убрзању раста потиче од грађевинарства.
Повољнија кретања од очекиваних остварују се у прерађивачкој индустрији, чему доприносе инвестиције из претходног периода и раст домаће тражње.
Такође, подаци о приносима најважнијих култура указују на то да је овогодишња пољопривредна сезона премашила наша очекивања и да је била изнадпросечна.
Посматрано с расходне стране, раст је био вођен растом инвестиција, и то првенствено приватних.
Такође, позитиван допринос, мада у мањој мери него у првој половини године, дао је нето извоз, као резултат наставка реалног раста извоза робе и услуга и пада увоза.
Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације.
Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту, наводи се у саопштењу.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио новембарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 15. новембра.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. децембра 2023. године.
Фото: Танјуг Јелена Савић
