Покушаји главних актера да се амортизује реалан дебакл уочи избора не делују нимало уверљиво
Расуло унутар деснице само је до краја оголило тактику опозиције за предстојеће изборе. Баш као што смо и наговештавали, десница се буквално поцепала због диктата који је и на тој страни покушао да наметне лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас. Сва је прилика да је Ђиласов „десни бек“ на противничком делу терена опозиције био лидер Новог ДСС Милош Јовановић.
Акција у којој је Јовановић својим саиграчима – Дверима и Заветницима – потурио папир којим би се обавезали да ће након избора давати голове за други тим – Ђиласов тек формирани проевропски блок – и тако рушити Вучића, очигледно је одиграна за Ђиласа, који је иначе капитен, али и власник клуба, играча, стадиона…
Пропао договор
Тако се показало да је заиста постојала двострука игра Јовановића, који је политички флертовао с лидером Двери Бошком Обрадовићем и председницом Заветника Милицом Ђурђевић Стаменковски, али је истовремено рачунао да ће веза из интереса с Ђиласом прерасти у материјално кориснији политички брак након избора. Јовановић је свестан скромних домета Новог ДСС и ПОКС, који чине његову коалицију НАДА, и добро зна да никако не може да преокрене ствари.
Међутим, он је у овој игри помислио да може додатно да замути ионако мутну воду у опозиционом табору, што је на крају и успео. Из свега тога мутног испливала је јасна слика данашње опозиције, која се не обазире ни на какве идеологије, програме, решавање конкретних проблема грађана, а о државним и националним интересима да и не говоримо. И на овом примеру се види огољена намера целе опозиције да занемари било коју и било чију политику само да би добила прилику да преузме власт. Главна парола „само да Вучић оде“ уједињује и оно што се у нормалним околностима никада не би ујединило. Зато и имамо потпуно несређене односе унутар опозиције, последично и збуњене бираче.
Покушаји главних актера да се амортизује реалан дебакл уочи избора не делују нимало уверљиво, па чак и потврђују да је окосница свих њихових договора била и остала огољена намера да се руши садашња власт. Тако је Ђилас, након објаве да је пропао договор десног блока да наступи у једној изборној колони, рекао: – Оно што се продаје као документ који је предложио Милош Јовановић, о томе да сарађујемо после избора на промени власти у Београду, некој техничкој влади, за ССП је сасвим прихватљиво.
Лов у мутном
Иако је јавно обећао да неће нападати колеге на другој страни опозиционог спектра, Ђилас је, можда и због љутње што му је пропао план, оне који су одбили да потпишу да неће сарађивати с представницима актуелне власт оптужио да и нису права опозиција.
Из ПОКС је јуче стигла потврда да је коалиција НАДА спремна да у Београду са остатком опозиције „испуни народну вољу“, а на републичком нивоу да учествује у техничкој влади ороченој на кратак период.
Професор Факултета политичких наука Милан Петричковић сматра да у опозицији већ дуго не постоје принципијелни облици деловања, нити идеолошка свест и идеје.
– Уместо тога постоји само подела плена, позиционирање и лов у мутном. То су све пиони неких страних амбасада, послушници који учествују у мешетарењу странаца, баш као што се догађа широм региона. То је добро опробани механизам којим они покушавају да постављају марионетске власти и да их по потреби руше. И када говоримо о десници, говоримо о материјалном интересу који диктира процесе. Отворене су карте јер смо чули оно што смо и наслућивали – сви они у опозицији могу са свима да сарађују да би срушили власт. За њих је свака комбинаторка дозвољена и могућа, само да их доведе на власт – објашњава Петричковић.
Фото: Танјуг Сава Радовановић
