У 24 града широм Србије на десетине хиљада грађана синоћ је учествовало у слављењу науке у 14. Европској ноћи истраживача, док Београђане очекује бонус дан у суботу, са активностима и у циркуској шатри!
Србија је светлела у истраживачком жару 29. септембра у Ноћи истраживача, заједно са око милион и по Европљана који су посетили ову манифестацију одржану истога дана у 26 земаља и више од 400 градова Старог континента.
Радионице, квизови, експерименти, предавања, лов на благо, виртуелне шетње кроз прошлост, садашњост и будућност и друге активности, око стотину њих, на најлепши начин приближиле су посетиоцима чари бављења науком и моћ маште.
Велико научно дружење организовано је у Београду, Чачку, Крагујевцу, Трстенику, Нишу, Лесковцу, Рановцу, Рековцу, Зајечару, Неготину, Новом Саду, Шапцу, Кикинди, Крушевцу, Пријепољу, Прибоју, Новој Вароши, Параћину, Јагодини, Свилајнцу, Деспотовцу, Пироту, Инђији и Ћуприји.
Свечано отварање одржано је у у Музеју науке и технике у присуству бројних званица, међу којима су били и амбасадори Шведске, Француске и Грчке. Њима су се обратили др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, Њ. Е. Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Републици Србији и проф. др Биљана Шљукић Паунковић, професорка Факултета за физичку хемију.
Министарка др Јелена Беговић подсетила је да је, од свог почетка 2010, Ноћ истраживача одржана у преко 45 градова у Србији са око милион и по посетилаца до сада.
– Ово је моменат када се истраживачи из целе земље и Европе окупљају да би поделили са грађанима и друштвом своју љубав и страст према науци. Никада није било важније да комуницирамо са окружењем у вези с тим које су користи и бенефити науке у нашим животима. Привилегија је бавити се науком, а последица тога је побољшање живота људи око вас – истакла је др Беговић. Она је додала да је подршка Европске уније науци у Србији огромна, а да су њено министарство и влада одлучни у креирању још бољег екосистема за научнике.
Њ. Е. Емануеле Жиофре изјавио је да је Европска ноћ истраживача, која се организује под покровитељством Европске уније, сјајна прилика да се стимулише радозналост младих да и сами постану научници.
– Морамо да у млађе генерације уградимо страст за науком, јер нам требају добре идеје за овај свет. Страст је кључан састојак да бисте имали светле умове у будућности који ће помоћи Србији, Европи и човечанству да напредује – казао је Жиофре.
Проф. др Биљана Шљукић Паунковић захвалила се министарству науке и влади Србије, као и ЕУ за сву подршку коју пружају сектору науке у Србији.
– Радимо ово јер верујемо да математика није досадна, да физика може бити веома узбудљива а да је хемија добра не само када се дешава између двоје људи, већ и у лабораторији при реакцији два молекула. Реакција је управо оно што желимо да изазовемо, не само у лабораторијама већ код свих посетилаца. Желимо истовремено да допремо и до научника, да извучемо из лабораторија штеребере међу нама, а да афирмисане научнике заинтересујемо за области којма се не баве јер је Европска ноћ истраживача савршен спој природних и друштвених наука, науке и уметности – поручила је проф. др Шљукић Паунковић.
Пре свечаног отварања одржан је и панел „Наука и иновације – могућност за развој” на коме су учествовали проф. др Владимир Црнојевић, директор Института Биосенс, проф. др Иван Ракоњац, директор Фонда за иновациону делатност, др Милица Ђурић Јовичић, в.д. директора Фонда за науку и др Марјана Бркић, в.д. директора Центра за промоцију науке. Емитован је и кратки филм „ЕУ и Србија – партнери у науци и иновацијама“.
Фото: Тања Дробњак
