У најстаријој српској чувеној Карловачкој гимназији, свечано је затворено 52. Бранково коло које је протекло у знаку 140. годишњице преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово. Тиме је у први план подигнуто Стражилово као српски Парнас, као она светлост матерњег језика која се огледа у јединственој „стражиловској линији певања у српском језику“. Свечаност је отворена наступом хора Карловачке гимназије којим доригује професорица Мила Радонић.
Централни догађај на свечаном затварању 52. Бранковог кола било је уручење Међународне награде „Бранко Радичевић“ Јелени Ленголд за укупно песничко и књижевно дело. Награду је уручио Ненад Грујичић, председник жирија, у коме су још били Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић.
Јелена Ленголд је захвалила на награди која јој у овом тренутку пуно значи с обзиром да јој је једна друга награда из Војводине, из Новог Сада, пре две године била од стране жирија додељена а онда никад уручена, заправо одузета, што ју је веома погодило. Али, на страну све то, рекла је Јелена Ленголд и додала да је ових дана, читајући Бранка након дуже времена, приметила да неке његове песме зна напамет и да га то, поред осталог, не само са стране њеног искуства, одликује као великог песника који је етаблиран у свести народа. Нагласила је да осећа посебну радост што добија престижну награду са Бранковим именом у најстаријој српској гимназији, у којој се Алексије Радичевић школовао.
Ненад Грујичић је истакао да је Бранково коло све време, поред осталог, било и остало корективни фактор песничке и књижевне сцене, поготово у сусрет 200. годишњици Бранковог рођења, најпре на јакој афирмацији талентованих младих људи, а онда и на пољу додељивања награда на песничком пољу и у књижевном животу. Као стваралац, Јелена Ленголд изражава ултрасвест о немогућности стваралачке симбиозе уметности и политике. Она се ослања на прекогнитивна својства талента који јој отвара најшира поља стваралачке слободе. Грујичић је истакао значај вишедеценијске сарадње са Карловачком гимназијом и Карловачком богословијом „Свети Арсеније Сремац“.
Поезија Јелене Ленголд узима детињство и свакодневицу као темпорални и просторни мизансцен где се указују стварносни ликови и судбине, догађаји и доживљаји обичних људи. Пролазно и земаљско, збиљско и конкретно, представљају основу за поетски маштаријум матерњегa језика у књигама Јелене Ленголд. Све су то својеврсне поетске каже са непрестаним откривањем обиља чуда из ризнице стварности и живота породице, процеса индивидуације и формирања погледа на свет. Ту се јављају и готово истинити стихови о односу мушког и женског принципа, усхита и падова, љубави и разлаза, са финим валерима хумора и ироније као облика релативизације озбиљности проблема и искушења.
У рубрици „Стражиловски лауреати из ризнице Бранковог кола“, са по две песме, наступиле су раније добитнице награде „Стражилово“, врсне песникиње Валентина Милачић и Александра Мариловић, обе из Републике Српске, те Иван Деспотовић из Београда, двоструки лауреат Бранковог кола, као и актуелни добитник „Стражилова“ Димитрије Николић, који је наступио и као пијаниста изводећи композицију Исидоре Жебељан „Дарк Велвет“.
Млада оперска певачица Наталија Ердељан, у клавирској пратњи професорице Маје Грујић, извела је композицију Милоја Милојевића „Јесења идила“ на стихове Војислава Илића. Затим је квартет Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“ отпевао нумеру из српске духовне баштине: „Догматик петог гласа“ у запису Стевана Мокрањца.
Уз чувену и певану антологијску Бранкову песму која почиње стиховима „Певам дању, певам ноћу“, посвећену Мини Карџића, током свечаног затварања најављена је у више наврата прослава 200. годишњице рођења Алексија Бранка Радичевића, која ће бити на високом нивоу обележена наредне године.
Јелени Ленголд уручена Међународна награда „Бранко Радичевић“
