Одржан први округли сто у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима

Министарство информисања и телекомуникација одржало је данас први округли сто у Београду у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима. Нацртом закона о јавном информисању и медијима, између осталог, потпуније је дефинисан јавни интерес у области јавног информисања и ближе је уређен рад издавача медија чији су оснивачи савети националних мањина, као и детаљно уређен поступак пројектног суфинансирања, саопштено је из Министарства информисања и телекомуникација. Како се даље наводи, предвиђено је и успостављање Јединственог информационог система за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, што ће умногоме утицати на транспарентност овог процеса. Поред постојећег Регистра медија, нацртом закона установљава се и Евиденција произвођача медијских садржаја. Нацртом закона о јавном информисању и медијима пружа се и равноправна заштита новинарима, у складу са прописима из области радног права, а којом се појачава основ за заштиту професионалног новинарског интегритета од злоупотреба закона и шиканирања, у циљу спречавања слободе јавног информисања. Нацрт закона о електронским медијима, поред хармонизације са ревидираном Директивом о аудиовизуелно-медијским услугама из 2018. године и испуњености претприступних обавеза из поглавља 10, ствара предуслове за постизање веће независности и професионалности Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), а тиме и бољег регулисања тржишта електронских медија. У тексту Нацрта закона о електронским медијима ојачана је организациона, функционална и финансијска независност Регулаторног тела за електронске медије, унапређена његова професионалност, као и одговорност према јавности, додаје се у саопштењу. Додаје се да су успостављени нови органи: Савет – орган одлучивања, и директор – орган заступања, као и одређени јасни критеријуми за избор чланова Савета који су доста пооштрени у односу на тренутни закон. Промењени су овлашћени предлагачи за чланове Савета Регулатора, односно уместо досадашњих скупштинских одбора предлог је да то буду Повереник за равноправност, Заштитник грађана и удружења издавача електронских медија, а трајање мандата је ограничено на шест година и није дозвољен реизбор. Такође, Нацртом закона о електронским медијима посебна пажња је посвећена заштити малолетника прописивањем садржаја који могу тешко нашкодити развоју малолетника, временским ограничењима за неприкладне садржаје, као и њиховом учествовању у програмском садржају. Дефинисан је ријалити програм, прописано је шта је неподесан ријалити програм за малолетнике и шта је забрањено приказати у ријалити програму. Пооштрене су и санкције за непоштовање одредби које се односе на заштиту малолетника. У саопштењу се наводи да су на округлом столу учествовали и министар информисања и телекомуникација, Михаило Јовановић и министарка за европске интеграције, Тања Мишчевић. Јовановић је истакао да су нацрти закона написани у складу са Стратегијом развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020 – 2025. године. „Врло посвећено смо радили на предлозима нацрта ова два закона, темељно, покушавајући да уважимо свако мишљење које би могло да буде релевантно како бисмо добили што је могуће боља законска решења“, рекао је Јовановић и додао да гарантује да ће сваки предлог који може да унапреди предложене нацрте закона о јавном информисању и закона о електронским медијима бити прихваћен. „Важност медијског законодавства које је способно да одговори на све изазове са којима се суочавамо не може се довољно нагласити. Овакви закони су темељ за слободно и одговорно новинарство, заштиту права грађана и очување демократских вредности. Без јаког и праведног медијског законодавства, не можемо наставити да унапређујемо медијску сцену у Србији“, нагласио је Јовановић. Округли столови у оквиру јавне расправе о Нацрту закона о јавном информисању и медијима и Нацрту закона о електронским медијима биће организоване у форми презентација и дискусија у још три града и то у Нишу, 20. септембра, 27. септембра у Новом Саду и 4. октобра у Крагујевцу.