Ако је тачно оно што читамо у медијима, да је Спајићева влада већ састављена и да ћемо убрзо имати званичне информације о реченом, прва опсервација која се намеће јесте да Црну Гору очекује наставак и продубљивање политичке и сваке друге нестабилности. Наиме, сам факат да ће нову владу подржавати између 41 и 43 посланика указује на танку, критичну и тесну већину која за тили час може да се истопи и да нову владу избаци из седла.
Искуство Кривокапићеве владе свеже је и упечатљиво свима, па се на тој тачки не морамо задржавати. По свему судећи, Спајић није успео да одоли притисцима, најпре спољним, и одустао је од начела инклузивности или да ствари назовемо правим именом направио је грешку као и његови претходници стављајући вето на улазак у владу странака које превасходно представљају ставове Срба у Црној Гори.
Тачно је да многи Срби гласају и за ПЕС и за Демократе, али је такође тачно и да су сви они као и већина бирача других националности против политике вета и апартхејда која се своди на искључивање групе партија из сваке комбинаторике приликом склапања власти. Штавише, код Кривокапића и Абазовића је барем било Срба међу министрима, дочим ће у новој влади они педантно бити елиминисани или сведени на украс, икебану или фикус, како се коме допада.
За сваку је похвалу што је нова влада инклузивна за Бошњаке, Албанце, Муслимане и Хрвате, али је демократска и политичка срамота да под било чијим притиском искључите српски фактор. Такође, најсвежије историјско искуство учи и подсећа да ти фактори ма колико моћни били неће помоћи ни дуговечности владе ни стабилизацији политичких прилика у Црној Гори. Ко не верује, нека погледа епилоге Кривокапићеве и Абазовићеве владе. На страну чињеница да многи представници мање бројних народа нису ексклузивни заступници интереса својих народа већ најпре сателити и трабанти ДПС-а, често огрезли у коруптивним и другим аферама. Многи од оних који ће коло водити у Спајићевој влади били су жестоки противници Темељног уговора итд.
Такође, не треба бити политички аналитичар па утврдити да је већина од 41 до 43 посланика изузетно далеко од тропетинске или двотрећинске и да од крупних реформских захвата нема ништа. Осим у случају да новој влади помогне ДПС што не треба искључити јер овако конституисана, ово је заправо влада ПЕС-а, Демократа и ДПС-а чији су верни следбеници и тастери Ибрахимовић, Вуксановић и поједини представници Албанаца.
Када је реч о српском фактору и њиховим лидерима, треба да буду на опрезу и спремни на деловање јер оваква влада са крупном сенком ДПС-а у позадини може врло брзо да почне са чишћењем јавне управе и јавних предузећа од Срба и Црногораца који се противе политици апартхејда а и да покуша са новим ударима на СПЦ и МЦП јер не треба заборавити да ДПС, Вуксановић и Ибрахимовић нису преболели Темељни уговор и да и не крију да желе да га пониште, а да Спајићеве владе и Бечићеве скупштинске већине без горе наведених – нема.
Такође, свиђали нам се Абазовић и УРА или не, не може се пренебрегнути њихов допринос демократским променама у Црној Гори, а они су глатко прецртани док је ХГИ као ћерка фирма ДПС-а, на пример, пригрљена неупитно.
Зашто су се Спајић и Бечић определили за танку скупштинску већину и владу која кенселује а не постиже шири консензус? Не можемо прецизно и неупитно да знамо мада се лако да наслутити.
Како год било, таква одлука политички није прагматична, не води државу ка стабилизацији, неће имати реформски капацитет, имаће много непријатеља, унакрсну медијску и политичку паљбу како са просрпског тако и са индипендистичког пола и на послетку трајаће краће и од Кривокапићеве и од Абазовићеве владе. Свако има својих пет минута славе и то је неспорно, али имајући у виду укупне околности у којима ће влада деловати, славних момената ће бити мало или никако а политичког катрана и перја по свему судећи поприлично.
Пише: Бојан Панаотовић, социолог, новинар у директор Културног центра Новог Сада
