У манастиру Каково данас је одржана седница Комисије за Хиландар на којој је размотрен досадашњи ток радова на реконструкцији манастира Хиландар након пожара 2004. године и на њој је утврђена даља динамика радова током ове године, планови за наредни период, као и актуелна питања у оквиру реконструкције овог манастира, једног од најзначајнијих средишта српске културе и духовности.
Комисијом председавала је председница Комисије и потпредседница Владе и министарка културе Маја Гојковић, која је истакла да држава са посебном пажњом води бригу о обнови и неговању наслеђа у оквиру Светог манастира Хиландара, каква није постојала у претходном периоду и да ће 2024. године свакако бити завршена обнова свега онога што је уништено у стравичном пожару који је манастир задесио 2004. године.
Гојковић је рекла да је важно да је у међувремену донесен Закон који је посвећен сталној бризи о манастиру Хиландар на иницијативу председника Александра Вучића и да је било изузетно важно за национални идентитет и за нашу државу и народ да се обнови све оно шта је уништено, али да мора да се настави са бригом о овој светињи на трајни, системски начин.
Према њеним речима прво се треба бавити одржавањем онога што је до сада подигнуто и обновљено, али да је потребно наставити и са реновирањем и рестаурирањем и оних делова који припадају Хиландару, а који нису били обухваћени планом. Гојковић је додала да се пред Парламентом Републике Србије налазе измене и допуне Закона о култури, које на посебан начин истичу улогу Хиландара и које управо омогућавају спровођење тих планова након завршетка обнове и реконструкције уништених делова манастира, као и да је на данашњој седници било речи о изградњи деопа и ризнице и обнови многих других делова манастира.
Заменик председника Комисије Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је предводио чланове Комисије у обиласку радова на манастиру Хиландар како би се уверили о досадашњем току радова, рекао је да се радови одвијају планираном динамиком, да су у овом тренутку под великим радовима комплекс Дохије и Игуменарије и да би овим темпом требало да буде завршен објекат Дохије а да ће наредне године акценат бити на обновни Игуменарије.
Селаковић је рекао да је велика заслуга председника Александра Вучића на иницијативи Задужбине хиландарске. Према његовим речима, Србија данас стоји на ногама, зарађује више захваљујући томе што је економски обновљена, захваљујући томе што се економски развија, одваја позамашна средства за обнову Хиландара, која није везана само за оно шта је страдало у катастрофалном пожару, већ је везана и за делове комплекса о којима није вођена примерена брига из разноразних разлога, деценијама или вековима уназад.
Чланови Комисије су констатовали на састанку да се у претходном периоду радило на реконструкцији изгорелих објеката градитељског наслеђа, конака и параклиса, као и успостављању визуелног изгледа Светог манастира какав је био пре Великог пожара, обнови и унапређењу уништене и оштећене инфраструктуре, као и изградњи нове инфраструктуре ради неопходног осавремењивања – путева, водовода и канализације, противпожарне заштите; грејања, електричне енергије и телекомуникација, као и заштити и реконструкција угроженог градитељског наслеђа.
Директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, представљајући извештај о досадашим извршеним радовима рекао је да је у 2022. години и 2023. године главни задатак био обнова изгорелог дела манастира, пре свега Дохије и Игуменарије, као и да су прошле године довршени сви груби грађевински радови објеката Дохије и започети радови на Игумнарији. Он је указао да је сада Дохија у завршној фази занатских и керамичарских радова, док се на Игуменарији раде груби грађевински радови, на ојачању и изградњи конструкција објекта, имајући у виду специфичност ових објеката, будући да су то објекти где је дошло до пожара. Ранђић је рекао да је главни задатак у 2024. години завршетак Игуменарије до краје те године, када ће целокупан изгорели део манастира бити завршен, а завршни занатски радови на Игуменарији радиће се и током 2025. године.
На састанку Комисије је констатовано да се истовремено ради и на заштити и рестаурацији покретног наслеђа живописа, предмета свештене уметности, рукописног наслеђа, старих штампаних књига, архива и библиотека, етнографске збирке, укључујући и активности пописа са каталогизацијом и дигитализацијом, као и унапређење манастирске економије и културног предела у циљу одрживог развоја и дугорочног самоодржања, као и очувања укупног наслеђа.
Фото: Горан Златковић
