Међународни дан Рома и Ромкиња, који се обележава данас, ове године за тему има “дечје бракове” а оно што нарочито забрињава је да је у ромским подстандардним насељима чак скоро свака друга жена ступила у брак пре навршене 18. године – њих 57 одсто, а чак 15,8 одсто од тог броја и пре навршене 15. године.
Стручњак УНИЦЕФ-а за дечју заштиту Весна Дејановић рекла је за Танјуг да је, након вишегодишњег пораста стопе дечјих бракова у подстандардним насељима (од 2005 до 2014. године, после 2015. године дошло до стагнације.
Према њеним речима, постоје индиције да тај број поново расте, али ће се поуздани упоредиви подаци добити тек након поновољеног истраживања УНИЦЕФ-а о показатељима о положају жена и деце.
Дечјим браком се сматра ступање у формалну или неформалну брачну заједницу у којем један од партнера није пунолетан, односно има мање од 18 година.
И у Србији и у свету, девојчице знатно чешће од дечака ступају малолетне у брак.
Према подацима Републичког завода за статистику, додаје Дејановић, годишње се склопи око 2.000 малолетничких бракова.
“Тај број варира, али треба имати у виду да се овај податак односи само на оне бракове који су склопљени уз одобрење суда – са навршених 16 година (јер Породични закон то још увек омогућава), и не даје праву слику јер не обухвата неформалне брачне заједнице, укључујући оне за особе млађе од 16 година”, напомиње Дејановић.
Она је навела да су узроци дечјих бракова сложени и да су резултат садејства више фактора, повезани су са друштвеним нормама и уверењима, а такође представљају облик родног заснованог насиља.
“Оно што је изузетно важно јесте да се штетна пракса дечјих бракова не сме карактерисати као традиционална пракса појединих националних заједница а то се често чини када се говори о ромској заједници. Дечји бракови се најчешће дешавају у условима сиромаштва и друштвене искључености. Дакле, то што је стопа дечјих бракова највише присутна у ромској заједници није због њихове националне припадности, већ зато што су сиромашни, дискриминисани и искључени. То потврђују и подаци јер се дечји бракови најчешће региструју у неформалним, подстандардним насељима, а не у целој ромској заједници”, истиче Дејановић.
Ово потврђује и антрополог Љиљана Гавриловић и истиче да би узрок дечјих бракова требало посматрати у економском контексту, односно да је готово примарни узрок ступања у малолетнички брак жеља за одвајањем од примарне породице и самостално доношење одлука о сопственом животу.
“У примарној породици оне немају право доношења одлука, најчешће брину о млађој деци у породици, економски зависе од родитеља и често немају адекватну подршку за школовање. Чак и ако заврше средње, па и више образовање, тешко налазе посао јер се сусрећу са дискриминацијом, што их поново враћа на зависност од родитеља и породице у сваком смислу. Удајом, оне добијају статус одрасле особе и верују да добијају могућност да одлучују о свом животу, укључујући одлазак у Немачку и друге земље који се често види као једина могућност стицања економске сигурности”, рекла је Гавриловић за Танјуг говорећи о малолетницама које ступају у брак.
Она је додала да и даље постоји дискриминација Рома приликом запошљавања, а посебно када су Ромкиње у питању те оне које се одлучују за рану удају, по правилу против воље својих родитеља, своју животну улогу виде искључиво као мајке и жене и као једину прилику за стицање статуса одрасле особе у својој заједници, ма колико то не било у складу са Законом.
Што се последица тиче, Дејановић наводи да су оне комплексне и дугорочне, да дечји брак представља вишеструко кршење права детета и тежак облик насиља над дететом.
“Дечји брак је украдена садашњост и украдена будућност. Сваком детету мора да се осигура остваривање права на образовање, здравље, заштиту од насиља и прилика да се спрема за продуктиван живот у одраслом добу. Дечји брак значи ризик за физичко и ментално здравље. Девојчице рађају децу, угрожавајући и своје и здравље свог детета. Остају економски зависне, носећи терет мајчинства и домаћинства а уз то су и често жртве насиља. На такав начин се такође и одржава ланац сиромаштва и искључености”, истиче Дејановић.
На питање шта је потребно да се уради да би се окончала пракса дечјих бракова, Дејановић каже да одговор треба да буде координисан и на више нивоа.
“На законодавном нивоу, потребно је увести потпуну забрану дечјих бракова – кроз измене Породичног закона, као и да се осигура боља заштита жртве и адекватније санкционисање починиоца – изменама Кривичног законика и Закона о превенцији породичног насиља”, рекла је Весна.
Она је додала да је изузетно важно осигурати координисано спровођење националних политика и мера које у свом фокусу имају смањење стопе сиромаштва и повећање социјалне укључености Рома.
Релевантне за ову тему су и бројне политике у области превенције и заштите од насиља над децом и родно заснованог насиља.
“Од нарочитог значаја је да се успостави добар координисан механизам ране идентификације ризика на локалном нивоу и увремењене подршке у сваком појединачном случају. То је заједничка одговорност свих актера центара за социјални рад, школа, здравствених установа, полиције, правосуђа. Ромске невладине организације, а нарочито Ромска женска мрежа, су у том процесу незаменљив партнер и треба да буду активно укључени у локалне тимове”, рекла је Дејановић.
На питање да ли се у случајевима малолетничких бракова дешава и трговина децом, Дејановић каже да је према извештају Републичког завода за социјалну заститу за 2021. годину, Центар за заститу жртава трговине људима пријавио четири новоидентификована случаја (три девојчице и један дечак) уз четири случаја из претходних година са којима још увек раде, а за које наводе да је облик трговине људима био принудни брак.
У складу са својим мандатом, УНИЦЕФ је ту да пружи подршку актерима који деле одговорност у остваривању права детета. То су, наводе, првенствено влада и институције система. Такође, изузетно важну улогу има и цивилни сектор.
Када говоримо о ромској заједници, рекла је Дејановић, незаменљив партнер су ромске невладине организације а посебно Ромска женска мрежа.
“Захваљујући подршци Корејског Националног комитета и Шведске агенције за развојну сарадњу (у склопу Заједничког пројекта УН агенција), УНИЦЕФ је током претходних година, заједно са наведеним актерима, радио на развоју модела за рад у локалној заједници. Он је текстиран, доказано даје резултате и на располагању је свим локалним заједницама и актерима који желе да га примене у својим срединама“, рекла је Дејановић.
Додаје да је УНИЦЕФ подржао формирање Националне Коалиције за окончање дечјих бракова, што је, наводи, изузетно важан механизам за координацију, праћење, заговарање и синергијско деловање.
„И у наредном периоду ћемо наставити да пружамо подршку раду Коалиције, као и унапређењу програма подршке младим ромским лидеркама“, истиче Дејановић.
