Иронија је када о борби против криминала иступају Ђилас и Јеремић преко својих подрепаша, а који никако да одговоре грађанима Србије на проста питања – одакле Ђиласу 619 милиона евра које је пријавио као приход својих компанија док је био на власти, или одакле и за шта они милиони које је Вук Јеремић добијао од стране арапских амбасада и белосветских хохштаплера.
Дакле, ако Млађан Ђорђевић жели да покаже како је искрени борац против криминала, онда нека полако крене са пропитивањем свог ментора Драгана Ђиласа и Вука Јеремића.
Све до тада, све друго што буде рекао, а што су ноторне лажи, губи на значају, посебно када говори о Косову и Метохији. Српски народ је од 1968. када је Ђорђевић одведен са Космета, како сам каже, преко главе претрпео најстрашнија страдања, али она најболнија су за време и у режији Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Бориса Тадића и осталих, када су настојали да легализују једнострано проглашену независност Косова и Метохије.
Ђорђевић у свом ћаскању са Ђиласом и екипом би могао да их упита и зашто је, кад је долазио и одлазио с Косова, морао да пређе проверу на граници коју су Ђилас, Јеремић, Тадић и Борко Стефановић поставили између Срба и Срба на Јарињу и Брњаку, или зашто су српским општинама блокирали буџете јер нису хтели да се предају Албанцима и странцима у Приштини.
Србима на КиМ мука је свих оваквих душебрижника који су, док су били на власти, урадили све што су могли да подрже самопроглашену независност Косова, а сада, користећи косовко питање и муку овог народа који живи овде, изигравају патриоте и продају маглу, мислећи да ће их то вратити на власт – тј. у њиховом случају на место злочина. Неће, јер народ на Космету и целој Србији зна ко се искрено бори за њихове интересе, а последице чије власти још увек осећамо на својој кожи.
