#
#

САОПШТЕЊА

Радојевић уручио уговоре за суфинансирање опреме за наводњавање

Петак, 2. јун 2017, 15:08 извор: НовосадскаТВ

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство мр Вук Радојевић, уручио је данас нових 100 уговора пољопривредницима из Војводине који су добили бесповратна средства за суфинансирање набавке опреме за наводњавање и изградњу експлоатационих бунара. Укупна вредност данашњих инвестиција у системе за наводњавање је 65,5 милиона динара, од чега је из покрајинског буџета обезбеђено 39,4 милиона динара.

Радојевић је казао да ће се реализацијом тих инвестиција на територији Војводине наводњавати нових 557 хектара, и то већим делом - 532 хектара - водом из бунара, а 25 хектара водом из канала.

„Ова подстицајна мера наишла је на посебно интересовање пољопривредника млађих од 40 година, затим жена носиоца пољопривредних газдинстава, те оних који се баве пољопривредом у отежаним условима рада, који су од ове године препознати у конципирању мера Секретаријата за пољопривреду“, казао је Радојевић додајући да су по том основу данас средства добила 63 пољопривредника.

Како је Радојевић још напоменуо, закључно са данашњим потписивањем уговора, додељено је укупно 307 уговора за набавку система за наводњавање. Укупна вредност инвестиција је 251 милион динара, од чега је Покрајина обезбедила средства у висини од 146 милиона динара. То је омогућило да од почетка 2017. године под системима за наводњавање буде нових 1.676 хектара.

„Уверен сам да ћемо овим темпом наставити, јер ћемо након ребаланса покрајинског буџета расписати нови конкурс за набавку система за наводњавање“, казао је Радојевић.

Он се у изјави за медије осврнуо и на панел под називом “Узгој и производња пасуља –стање и перспективе”, који је данас одржан у Темерину.

Ресорни секретар је истакао да су пољопривредници заинтересовани за интензивирање производње пасуља, те да се произвођачи пасуља могу препознати у подстицајним мерама Секретаријата за пољопривреду, међу којима је и набавка система за наводњавање.

„Верујем да ће се повећати не само површине под пасуљем, него и приноси по хектару, јер се значајна финансијска средства одливају из државе за увоз пасуља, а имамо неопходне услове за интензивирање производње пасуља“, казао је Радојевић.

Пастор и Зобеница на заседању Генералне скупштине АЕР-а

Среда, 31. мај 2017, 16:29 извор: Скупштина АПВ

Заседање Генералне скупштине Скупштине европских регија (АЕР) почело је данас у Санкт Пелтену, административној престоници покрајине Доња Аустрија, а на централном годишњем догађају ове највеће и најутицајније мреже европских региона учествују председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор и потпредседник Скупштине АПВ Дамир Зобеница, који је и потпредседник Комитета 1 ове организације.

„Кључни задатак АЕР-а јесте да буде глас региона из читаве Европе. За АП Војводину, а самим тим и за Републику Србију, од великог је значаја да буде активан учесник ових процеса који креирају правце међурегионалне европске сарадње и европске регионалне политике. Такође, активним ангажманом у АЕР-у Војводина користи могућност да развија партнерске односе са великим бројем других региона, који су чланови ове организације, да заједнички с њима креиера и реализује различите пројекте“, истакао је председник Пастор. Он је додао да су демократија, транспарентност, правичност, солидарност, отвореност и дијалог, вредности на којима се заснива АЕР.

„Веома смо задовољни што ће у предстојећем периоду међу приоритетима у раду АЕР-а бити кохезиона политика, као најзнажнији инструмент Евопске уније за унапређење квалитета живота грађана. Добро осмишљеном кохезионом политиком отвара се велики потенцијал за решавање значајних социјалних, економских, еколошких проблема са којима се сви у ЕУ суочавају, у већој или мањој мери. Чланице АЕР-а, у складу са принципима на којима је заснован, захтевају да будућа кохезиона политика ЕУ и средства која се у ту сврху планирају, буду доступна и развијеним и мање развијеним регионима, као и да се више инвестира и улаже у прекограничне и међурегионале програме“, нагласио је председник Пастор.

Потпредседник Скупштине АПВ и потпредседник Комитета 1 АЕР-а Дамир Зобеница поднео је на генералном заседању годишњи извештај о раду овог Комитета. Комитет 1 АЕР-а задужен је за области економског развоја, енергетике, предузедништва, одрживог развоја, а потпредседник Зобеница представио је најзначајније пројекте које су у оквиру АЕР-а реализовани у овим областима.
Током дводневног заседања, чланови АЕР-а, у чијем раду АП Војводина активно учествује, изабраће ново руководство ове организације, председника, потпредседнике и челнике Комитета 1, 2 и 3, који су радна тела ове мреже, а разматраће се и измене Статута АЕР-а.

Након заседања Генералне скупштине АЕР-а, биће одржан и састанак Бироа АЕР-а, политичког тела ове организације које одређује стратешке правце даљих активности, као и тематска конференција посвећена истраживању и иновацијама.
 

АЕР је највећа независна мрежа региона у Европи која је основана 1985. Године и окупља више од 150 региона из 30 земаља, укључујући и 15 међународних организација. Ова институција има велику улогу у препознавању региона као кључних актера у процесу доношења одлука и даљој изградњи Европе, а АП Војводина је пуноправани члан од 2002. године.

„Обзорја на Тиси - Дани Јосифа Маринковића“

Понедељак, 29. мај 2017, 20:32 извор: НовосадскаТВ

„Обзорја на Тиси - Дани Јосифа Маринковића“ у Новом Бечеју већ пуних двадесет и пет година чувају традицију срспке соло песме, подстичући стварање нових композиција и афирмацију младих певача, у знак сећања на родоначелника соло песме на овим просторима и најизразитијег представника српског романтизма, Новобечејца, Јосифа Маринковића. Сребрни јубилеј прослављен је у петак 26. маја у Дому културе у Новом Бечеју,  а програм је започет свечаним откривањем бисте „Јосифа Маринковића“, која је рад Зорана Ивановића и Мирјане Дружетић Ивановић, а чију је израду и постављање финансирала компанија НИС у оквиру програма „Заједници заједно“. Почетак програма обележио је и наступ хора Основне школе „Милоје Чиплић“, под диригентском палицом Софије Гурјанов Јегдић.

Уследила је промоција монографије „Обзорја на Тиси“ Дани Јосифа Маринковића у галерији „Тиске академије акварела“, аутора Стеван Давидовић, дугогодишњег учесника организације манифестације и својеврсног новобечејског хроничара. Овом приликом промовисан је и компакт-диск на којем се налази 17 композиција са Позивних композиторских конкурса за соло песму, изведених на претходних седам „Обзорја на Тиси“. Стеван Давидовић је монографију назвао водиљом која показује како радити даље, односно својеврсним приручником који даје на знање да је једна манифестација у малој средини успела да доживи све ове године. Он сматра да се монографија појавила у правом тренутку: „Људско памћење има ограничено трајање, односно склоно је забораву, а оно што није записано једног дана се заборави, као да се није ни догодило. Управо је то био разлог што смо написали ову монографију, заједно са Маријом Адамов, која нам је била стручни консултант, добар познавалац музике. Успели смо да у оквиру двесто страница, колико садржи монографија, направимо један својеврсни летопис, јер је обухваћено све од почетка настајања „Обзорја на Тиси“ до ових 25 -их када је откривена и биста посвећена композитору, што би требало да је круна манифестације и њеног трајања. Мало је манифестација које могу да се похвале да у оваквим временима трају толико, 25 година“, рекао је Давидовић.

Промоцију монографије и компакт-диска пратила је и изложба поводом 25 година „Обзорја на Тиси“ ауторке Јелене Пауљев, историчарке уметности, која ће се у галерији „Село“ Дома културе налазити до 20. јуна. Ауторка каже да се трудила, пре свега, да прикупи што више грађе која се налази у Новом Бечеју: „Трудила сам се да што боље реконструишем целу причу, нарочито да би се људи који нису толико упућени што боље информисали о томе шта су заправо „Обзорја“ и колико је заиста велик њихов значај. Да је значај велик не кажем ја, то су рекли многи еминентни људи из света музике, да је ово јединствена манифестација у региону и да треба да се негује, модернизује и да се можда чак прошири и на неки европски, међународни ниво, и ја се заиста надам томе. Консултовала сам се и са институцијама из Београда које су у складу са темом могле да помогну. Када причамо о прошлости Новог Бечеја и певачима са ових простора, око материјала су помогли Музеј позоришне уметности Србије, Музеј града Београда и Архив РТС-а. Надам се да ће ова изложба помоћи да се људи упуте у значај манифестације, али и о самом Јосифу Маринковићу, као и да ће у будућим годинама посетиоци у већем броју долазити и пратити ову манифестацију, односно да ће и Нови Бечеј и сви његови становници заједно више пратити ово дешавање. Да има наде када су нови певачи у питању видело се и на отварању изложбе, где је наступила млада Новобечејка, Маша Пураћ, ученица 2. разреда ниже Музичке школе „Петар Коњовиће“ у Бечеју, која је показала да је врло успешна и талентована и надам се да ће остати у музичким водама.“

Поводом јубилеја, пре централног догађаја овогодишње манифестације, концерта под називом „Дарови Обзорја“, додељене су и плакете „Јосиф Маринковић“ заслужнима који су помагали „Обзорја на Тиси“ током претходног периода. Једна од њих је и свима позната Вера Виткаи Ковач, некадашња примадона опере Српског народног позоришта и редовна професорка соло певања на Академији уметности у Новом Саду. Награди се није надала, а како каже, „Обзорја на Тиси“ за њу представљају нешто посебно и изузетно: „Док сам радила, увек сам давала песме Јосифа Маринковића својим ученицима, али сам их и сама певала, јер су то прекрасне песме. Надам се да ће ова манифестација трајати још дуго година јер је заиста изузетно то што се мештани толико труде да је одрже. Моје срце је сада пуно и велико јер сам заиста срећна и задовољна што живи та музика и што чујем да је људи певају, да је деца певају и што се отварају жеље за соло песмама и за музику. Заиста желим све најлепше „Обзорјима на Тиси“ и организаторима ове манифестације и хвала лепо на овој дивној награди. Соло песме имају простора у Србији. Те песме су предивне само је потребно знати интерпретирати их, не можете их само онако обично отпевати. Треба осетити дубину текста, мелодије и то пренети, јер онда нема човека који их неће волети.“

Организацијом 25. Дана Јосифа Маринковића задовољан је и Новица Блажин, директор Дома културе општине Нови Бечеј који је искористио прилику да се захвали свима који су помогли реализацију манифестације: „Хвала свим сарадницима и учесницима на томе што трајемо и што „Обзорја на Тиси“ трају већ 25 година. Соло песма у Новом Бечеју и у Србији живи и живеће. Наш задатак је да негујемо ту традицију. Наредну манифестацију већ почињемо да припремамо, по редовном концепту и, наравно, уз одређене додатке и новине, како би манифестација била интересантна, како учесницима, тако и публици.“

У оквиру концерта „Дарови Обзорја“, на којем је представљено 15 пробраних композиција соло песама са позивног композиторског конкурса досадашњих „Обзорја на Тиси“, наступили су афирмисани певачи: Драгана Поповић, мецосопран, Ана Алексић Шајрер, сопран, Љубомир Поповић, тенор, и Предраг Качавенда, баритон, уз клавирску пратњу Тине Николовски. Манифестацију је званично отворио председник општине Нови Бечеј, Саша Максимовић, а присутнима се на отварању обратила и Маријана Барачков, председница организационог одбора манифестације.

 
Данило Гурјанов

Зобеница: Одржавање система за одводњавање кључно за развој пољопривреде

Четвртак, 25. мај 2017, 13:08 извор: НовосадскаТВ

Потпредседник Скупштине Војводине Дамир Зобеница учествовао је данас на радном састанку на тему „Ревитализација Дунавске регије кроз чишћење канала и развој локалног туризма уз помоћ фондова ЕУ“, у организацији Дунавског центра за компетенцију у Београду и немачког Бундестага.  Зобеница се посебно захвалио посланици Бундестага Ирис Еберл на доласку и учећу у организацији овог састанка, као и на томе што је била прва посланица Бундестага која је посетила Скупштину АП Војводине прошле године. Он је у свом уводном обраћању истакао значај система канала за одводњавање и регулацију количине воде на плодној земљи која се користи за најзначајнију привредну грану у покрајини, пољопривреду.

„Загађење Великог бачког канала питање од националног значаја, а Покрајинска влада, са својим секретаријатима, активно учествује у свим фазама решавања проблема загађења Великог бачког канала кроз институционалну подршку, учешће у радним групама, сарадњи и достављањем расположивих података домаћим и страним партнерима, повезивањем интересних група и локалних самоуправа, медијским извештавањем о активностима, издавањем дозвола и сагласности као и учешћем у финансирању“, рекао је потпредседник Зобеница. 

Он је нагласио да су приоритетни радови на одржавању система за одводњавање ремонт агрегата на црпним станицама и санирање грађевинских делова црпних станица, одржавање главних одводних канала, одржавање канала пријемника употребљених вода, канала за одводњавање на шумском земљишту и уклањање биљне вегетације из каналске мреже.
 
Зобеница је рекао и да су програмом пословања ЈВП „Воде Војводине“ за 2017. годину предвиђена значајна средстава за редовно одржавање система за одводњавање, радове на црпним станицама и уређењу каналске мреже која износе преко две милијарде динара.
На састанку су учествовали и покрајински секретар за привреду и туризам Иван Ђоковић, представници Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Канцеларије за европске интеграције, Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, Дунавског центра за кометенцију и Туристичког савеза Србије.

За одржавање објеката високообразовних установа 48 милиона динара

Четвртак, 18. мај 2017, 13:20 извор: НовосадскаТВ

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре представницима факултета, високих школа и студентских центара из Новог Сада, Суботице, Зрењанина, Сомбора, Сремске Митровице и Кикинде, који су добили средства на три конкурса Покрајинског секретаријата  високо образовање и научноистраживачку делатност у 2017. години. Средства, у укупном износу до 48 милиона динара, добила је 21 установа, и то за: суфинансирање текућих поправки и одржавање зграда, објеката и опреме установа високог образовања, потом за суфинансирање текућих поправки и одржавање зграда, објеката и опреме установа студентског стандарда, као и за суфинансирање набавке машина и опреме у установама високог образовања.